„Milan Toplica” čeka rešenje

Prokuplje – Agencija za privatizaciju prodala je 2004. godine na aukciji fabriku mineralne vode „Milan Toplica” konzorcijumu tada uglednih preduzeća: „Ce market”, „Eko produkt” i „Atlas sistem”. Ali, izbila je afera „stečajna mafija”, konzorcijum se raspao, pa je Agencija za privatizaciju nekoliko puta produžavala rokove kupcu da nastavi proizvodnju, a onda je krajem prošle godine raskinula ugovor.

Vidoje Savić imenovan je za privremenog zastupnika državne imovine i, kako je za „Politiku” izjavio, Akcijski fond mu je poverio da brine o 70 odsto vrednosti kapitala preduzeća, koliko je bilo prodato konzorcijumu.

Nedugo zatim sledi nova odluka u kojoj se kaže da mu se poverava samo 11,8 odsto akcija, jer su na odluku o raskidu ugovora kupci uložili žalbu, pa je slučaj „Milan Toplica” već mesecima na sudu. Kako se ništa ne preduzima da se obnovi proizvodnja, oko 150 radnika je već pet godina na „belom hlebu” – ne primaju plate, ne uplaćuje im se doprinos za penzije, pa oni koji imaju uslove za penzionisanje ne mogu da dobiju rešenje. Samo sedam čuvara već sedam godina savesno čuvaju fabriku kao da je njihova, ali za to ne dobijaju ni dinar. Nemaju telefon, struju, grejanje, pa sami donose od kuće drva i sveće. O tome su za naš list pričali najstariji Dušan Spasić i Slobodan Pavićević, koji bi uskoro trebalo da ide u penziju.

Istovremeno, u novoizgrađenoj hali stoje neraspakovane mašine, koje su, kažu, poslednja reč tehnike. Iz nove bušotine nepovratno otiče veliko prirodno bogatstvo: 18 litara u sekundi izuzetne mineralne vode.

Mirjana Šutanovac, predsednik sindikalne organizacije „Milana Toplice”, kaže da su se obraćali na razne adrese, a da nigde nisu dobili konkretan odgovor kako da se kriza reši. U Trgovinskom sudu su im rekli da treba da povedu sudski spor, ali za to nema para. Onda su pisali svima za koje su mislili da mogu da pomognu: predsedniku Republike Srbije, predsedniku vlade, ministrima... Neki nisu ni odgovorili, a većina ih je uputila na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

– Poslednji je čas da se nađe neko rešenje. Ukoliko nam iz vlade i nadležnog ministarstva u narednih 15 dana ne daju nikakav odgovor, bićemo prinuđeni da radikalizujemo proteste. Najverovatnije ćemo početi od blokade magistralnog puta Niš–Priština u blizini fabrike, iako imamo upozorenje MUP-a da to nije dozvoljeno. Ovo više ne može da se trpi: bogatstvo propada, a radnici nemaju od čega da žive. Tražili smo da radimo i zarađujemo, a ko je sve zapetljavao oko privatizacije, neka odgovara – kaže za naš list Marjana Šutanovac.

Sa izvora u Viči kod Prokuplja, ispod kule Milana Toplice, mineralna voda se flaširala još od dvadesetih godina prošloga veka. Osvajala je zlatne medalje na svetskim sajmovima u Parizu (1933) i Londonu (1936). Ovde su, tvrde arheolozi, još u rimskim vremenima postojale terme, a banja sa lekovitom vodom čak i u praistoriji.

Šezdesetih godina prošloga veka izgrađena je moderna fabrika za flaširanje vode u susednom selu Tularu, kraj magistralnog puta i železnice. Do devedesetih godina, uz „knjaza Miloša” i „radensku” bila je najpoznatija mineralna voda u Jugoslaviji.

D. Borisavljević