Rana manje boli od nepravde

Niš – Radivoje Atanacković – Gemac iz Prokuplja, koji je prekjuče oko podneva u sudnici Trgovinskog suda u Nišu sebi odsekao prst, operisan je i zbrinut na odeljenju plastične hirurgije niške hirurške klinike, a onda pušten na kućno lečenje. U Prokuplju odmara i, kako kaže, ne kaje se zbog postupka:

– Možda je moj potez bio neočekivan i iznenađenje za sve. Verovatno je bio i šok za sudiju, ali ja sam se čoveku posle izvinio zbog toga. Nije moj postupak uperen protiv rada sudije, naprotiv, bio je veoma korektan prema meni i na ovom pretresu i uopšte tokom procesa. Nažalost, svi drugi nisu. Isekao sam prst i odmah ga bacio advokatu i predstavnicima osiguravajućeg društva rekavši im da ga stave na čelo i da se zamisle. To što su radili poslednjih 17 godina zastupnici „Dunav osiguranja” zajedno sa svojim advokatima i sudskim veštacima, bruka je za državu. Mnogo više boli me nepravda koju preživljavam skoro dve decenije, nego rana. Odbio sam ponudu plastičnih hirurga da mi prišiju prst. Ja sam dijabetičar i bilo bi rizično, oporavak bi trajao dugo, a drugo hoću da imam „uspomenu”. Izgubio sam veliko bogatstvo, ništa mi ne znači to što sam izgubio i jedan prst.

Radivoje Atanacković – Gemac bio je vlasnik velike fabrike u Prokuplju za proizvodnju tekstilne galanterije i konfekcije, imao je posebno i Trgovinsko preduzeće RIS. Dobro je poslovao, upošljavao pedesetak radnika u fabrici, stotinu i više u svojim trgovinskim radnjama. Ali...

– Fabrika je 1992. godine u požaru izgorela do temelja. I mašine i sirovine, i gotovi proizvodi. Bio sam uredno osiguran i kao svaki oštećeni i normalan čovek zatražio sam odštetu od Dunava. Šteta je procenjena od njihovih predstavnika. Ali, tada počinju i mahinacije u „Dunav osiguranju”. Naišao je period inflacije, usledila je denominacija dinara, normalno je bilo da se posle Avramovićeve reforme sve preračuna i isplati. Međutim, na scenu su stupili veštaci. Tražio sam samo onoliko koliko je bila procenjena šteta – 16 miliona nemačkih maraka, ali su onda jedno za drugim rađena veštačenja, menjani veštaci... Čim se nešto uradi u moju korist, „Dunav” ospori veštačenje i menja veštaka. I tako unedogled. U međuvremenu sam se i razboleo, „ubi” me šećer... Umesto da radim, da privređujem, zarađujem i da zapošljavam ljude, gubim vreme po sudovima i sudnicama. Ali, neću odustati, nikada.

T.Todorović