Odrastao u „Politici”

U najvećoj krizi u istoriji Crvene zvezde, posle njene najlošije sezone, Zvezdina četvrta igračka „zvezda” Vladimir Petrović Pižon nedavno je izabran za šefa stručnog štaba.

Njegov drugi trenerski mandat na klupi „crveno-belih” označava i novi početak Zvezde, satkan od nada milionske armije navijača u oporavak našeg najtrofejnijeg kluba, posle traumatičnog perioda. Za trenera su ga izabrali bivši asovi Zvezde, sada članovi UO, što je, kako je naglasio, velika čast i još veća obaveza.

Stasao je u beogradskom Hajduku, a posle povlačenja Dragana Džajića bio je predvodnik nove Zvezdine generacije. Zajedno s velikim prijateljem Dušanom Savićem zadivio je fudbalskim majstorijama Engleze u Londonu, što mu je bila najbolja preporuka za odlazak u slavni Arsenal. Potom je igrao u Belgiji za Antverpen i Standard i u Francuskoj za Brest i Nansi.

U Evropi je postao prepoznatljiv po nadimku Pižon (prevod sa francuskog: golub), kao genijalan organizator igre i vrhunski tehničar. Za reprezentaciju je odigrao 34 utakmice i postigao pet golova, a igrao je na svetskim prvenstvima u Nemačkoj 1974, kao naš najmlađi reprezentativac, i Španiji 1982.

Velika ljubav prema fudbalu, koja datira iz dečačkih dana dok je na stepenicama „Politikine” zgrade umešno žonglirao loptom, odvela ga je u trenerske vode, u kojima se takođe dobro snalazi. Pižon je odrastao u „Politici”, u kojoj su radili njegov deda Alojzije, otac Vjekoslav i brat Zlatko, pa njegova veza sa najstarijim novinama na Balkanu traje praktično od rođenja.

Da je uspešan fudbalski stručnjak potvrdio je već na prvom ispitu, u Zvezdinom omladinskom pogonu. Njegov rad brzo je doneo rezultate, a imao je ključnu ulogu u stvaranju velike karijere Dejana Stankovića, jednog od naših najboljih fudbalera u poslednjoj deceniji.

Vodeći Zvezdu, prvi put kao trener, osvojio je domaći kup 1996, ubedljivim pobedama protiv „večitog rivala” Partizana. Pod njegovim vođstvom Zvezda je zablistala i u Evropi, eliminisavši u produžecima nemački Kajzerslautern, a potom je pružila dostojan otpor moćnoj Barseloni.

Najveći trenerski domet ostvario je 2004, kada je na Evropskom prvenstvu za mlade u Nemačkoj sa reprezentacijom Srbije i Crne Gore bio učesnik finalne predstave. Zatim je s kineskim Dalijenom osvojio „duplu krunu” (2005), vodio je olimpijsku selekciju Kuvajta i, pre povratka na „Marakanu”, najbolji tim Kine, ali nije uspeo da prebrodi prvi krug kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, pa je došlo do rastanka.

Ne plaši se izazova, pa je radio i u Slaviji Mozer u Belorusiji, Radničkom iz Novog Beograda, banjalučkom Borcu i Vojvodini.

Vladimir Petrović je rođen 1. jula 1955. u Beogradu i jedini je „beogradsko dete” od pet Zvezdinih „zvezda”. Ima ćerke Kristinu, Marinu i, usvojenu, Ivonu. Svojevremeno se okušao i u poslovnim poduhvatima, poznat je i kao dobar igrač tenisa, ali fudbal i Zvezda su njegov život. Zato je i prihvatio da ponovo bude stručni kormilar Crvene zvezde, koja nikada ranije nije bila u ovako uzburkanim vodama.

Lazar Delić