Zakon za Srbe izvan Srbije

Nedavno je Vlada Republike Srbije jednoglasno usvojila Nacrt zakona o dijaspori i Srbima u regionu, kojim će, osim srpskog identiteta, kulturoloških i tradicionalnih vrednosti, biti zaštićeni i ekonomski i investicioni interesi svih onih koji žive van Srbije, a našu zemlju doživljavaju kao matičnu državu, kaže za „Politiku“ Srđan Srećković, ministar za dijasporu, i dodaje da je ovaj zakon, za koji veruje de će uskoro biti usvojen u Skupštini širokim konsenzusom, postavljanje temelja odnosa i da će doprineti da politika prema dijaspori ne bude dnevnopolitičko pitanje, koje će zavisiti od pojedinačnih interesa.

Koji su razlozi da se baš sada propisuje ovakav zakon?

Činjenica da ima oko tri miliona naših ljudi koji žive širom sveta bila je dovoljan razlog da država Srbija donese zakon o dijaspori i Srbima u regionu, kako bi pokazali jasnu političku volju za sprovođenjem bolje i ozbiljnije politike prema njima, nego što je to bilo do sada. Njihov ekonomski potencijal je ogroman, jer učešće deviznih doznaka dijaspore u našem bruto proizvodu samo u toku protekle godine je iznosilo 13,5 odsto i po tome smo mi sedma zemlja u svetu. To znači da jedna sedmina svih ekonomskih vrednosti stvorenih u Srbiji u jednoj godini, potiče od deviznih doznaka dijaspore. Trećina naših stanovnika živi van granica ove zemlje i zato je potrebno da se vodi ozbiljna politika, a za to je neophodno da postoji zakon. Ovo je politička tema o kojoj može da se postigne široki konsenzus bez obzira na stranačka opredeljenja.

U Nacrtu zakona preciziran je termin Srbi u regionu. A u region se ubrajaju naši sunarodnici koji žive u Albaniji, Rumuniji, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Zar i oni nisu deo dijaspore?

Imajući u vidu specifičnu poziciju srpske nacionalne zajednice na prostorima Balkana i bivše SFRJ odvojili smo pojam dijaspore u smislu političke i ekonomske emigracije od pripadnika srpske nacije koji žive vekovima na teritorijama na kojima su autohtono stanovništvo, a u nekim zemljama su i konstitutivni narodi. Zakonom želimo i da pošaljemo poruku da poštujemo međunarodno pravo i zapadne standarde u međunarodnim odnosima, ali i da svima stavimo do znanja da ćemo štititi državne i nacionalne interese. Zakon će dodatno doprineti i boljoj regionalnoj saradnji, to je i jedan od zahteva EU u procesu priključenja svih zemalja zapadnog Balkana, ali i omogućiti bolji položaj naše nacionalne zajednice u okruženju od sadašnjeg.

Jedan od ciljeva zakona je i privlačenje investitora iz dijaspore u našu zemlju. Zbog čega mislite da će im matica biti privlačna kao tržište za ostvarivanje profita?

Direktne investicije dijaspore od 2000. godine do danas su oko pet stotina miliona dolara. Zbir svih ostalih stranih investicija je otprilike na tom nivou, bez prihoda od privatizacije. Mnogi iz dijaspore koji su želeli da ulažu u Srbiju, posle demokratskih procesa, odustajali su jer nisu bili zadovoljni debirokratizacijom i smanjenjem korupcije. Ali i na tom polju su načinjeni ozbiljni pomaci. A i u skupštinskoj proceduri nalazi se paket zakona, popularno nazvan „seča birokratskih propisa“, koji će omogućiti jednostavnije dobijanje dozvola za pokretanje biznisa. U Srbiju ne treba da investiraju da bi pomogli građanima Srbije, već da na partnerskim osnovama sa državom započnu posao. Srbija je u ovom trenutku dobra za investiranje, u odnosu na neke druge zemlje u regionu, jer na našem tržištu stepen konkurencije još nije dovoljno visok, i moguće je ostvariti visoke profitne stope.

Gordana Bašović