Oporavak Evrope tek sredinom 2010.

Vodeći evropski bankari strahuju od daljeg urušavanja finansijskog sistema evro-zone i najavljuju ekonomski oporavak „briselske familije” tek od sredine 2010. godine.

Recesija unutar evro-zone mogla bi izazvati dalje slabljenje prenapregnutog bankarskog sektora, dovesti do daljeg bankrota banaka, ocenio je Iv Merš, guverner Centralne banke Luksemburga i član borda Evropske centralne banke u intervjuu američkom „Volstrit džornalu”.

Rano je za optimizam da je najgori stadijum najteže krize iza nas, upozorio je Merš, pridružujući se horu eksperata koji ne dele rastući optimizam Volstrita.

„Približavamo se ulazu u dolinu. I, tek treba da prođemo kroz tu dolinu do oporavka. Predstoji nam dugi put”, gotovo pesnički upozorio je Merš.

Vodeći svetski bankari danas inače sve češće zvuče kao pesnici.

Da opišu trenutni stadijum najteže globalne finansijsko-ekonomske krize od 1945. godine, eksperti od Volstrita do Frankfurta i Pekinga sve više se služe maglovitim kovanicama tipa: „dodirnuto dno krize”, „prvi tračci nade”, „zeleni okidači oporavka”... Zapadnjačke berze još i veruju ovim bankarskim nagoveštajima nade: mada još nije formirano većinsko mnjenje da je „najgore prošlo”, odnosno da je „tempo sunovrata oslabio”.

Sudbonosno pitanje: kada počinje oporavak od krize – zbog koje će, po proceni Međunarodne organizacije za rad, samo ove godine između 30 i 50 miliona ljudi ostati bez posla – otkriva novo globalno višeglasje.

Američki predsednik Barak Obama oprezno procenjuje da se privreda i finansijski sektor SAD mogu nadati osetnijem oporavku već na jesen. Američki državni sekretar za finansije Timoti Gajtner istovremeno zahteva da Evropa sopstvene banke podvrgne strogom stres-testu po receptu sa one strane Atlantika.

Nemački kancelar Angela Merkel odskora ponovo prihvata razgovor sa predsednikom Evropske centralne banke Žan-Klod Trišeom, nakon što ga je iskritikovala zbog „delovanja pod međunarodnim pritiskom”, aludirajući na pritisak američke Centralne banke i Britanske „Bank of Ingland”. Na veliko iznenađenje evropskog finansijskog sektora, predsednik ECB je početkom juna najavio da će Banka pokupovati pokrivene deonice u vrednosti od 60 milijardi evra – u maniru kojim od prošle jeseni američka Centralna banka spasava tamošnji finansijski sektor.

Pritisak na evropski bankarski sektor da nastavi sa obilnim upumpavanjem novca u finansijski sistem – bila je ovog proleća jedna od najozbiljnijih tačaka razdora unutar borda Evropske centralne banke. Slovenački član borda ECB Marko Kranjec i predstavnik Kipra u ECB Atanasios Orfanides glasno su se zalagali da ta banka dodatno odreši kesu i pritekne upomoć urušenom bankarskog sistemu – nasuprot zalaganju Nemačke da se „spasilački instinkt već jednom obuzda”.

Sloga unutar borda ECB na kraju je prevladala: Žan-Klod Triše insistira da ECB neće napraviti gubitak zbog predstojećeg šopinga teškog 60 milijardi evra: Angela Merkel ne krije zabrinutost da će baš taj ulet u privatni sektor biti mogući uzrok sledeće teške krize.

Neizvesni trend pada industrijske proizvodnje, rasta nezaposlenosti i izazova pred bankama na Starom kontinentu, uzrok je Meršovoj metafori „dugog puta kroz dolinu”.

Sa osmatračnice na Istoku, krizu vide drugačije.

„Kina je u maju zabeležila sporiji pad indeksa cena u maloprodaji što očito ukazuje na prve znake ekonomskog oporavka. Uz obilne intervencije kineske Centralne banke i rast domaće tražnje, blagi ekonomski oporavak nije daleko, treba ga očekivati već u drugoj polovini 2009. godine”, procenio je Nacionalni statistički biro Kine.

Nesaglasje Zapada o strategiji i taktici borbe protiv krize, prati danas ubrzano grupisanje na drugom kraju sveta. Prvi put u istoriji četiri vodeće novovekovne ekonomske sile u razvoju : Brazil, Kina, Rusija i Indija sastaju se sredinom juna u Jekaterinburgu. Zajedničko rvanje sa globalnom krizom – glavna je tema samita na Uralu.