Beli prah

U velikoj akciji MUP-a Srbije, u Šumadiji i Pomoravlju, u sredinama u kojima je snimana naša serija, u Jagodini, Kragujevcu, u Kruševcu, u Rekovcu… pohapšena je množina narkomešetara i dilera smrti. Baš kao što je sina Dragana junaka sela koje gori, pre nekoliko subota uhapsila filmska policija, dok je u budžaku iza kafića, nedaleko od srednje tehničke škole, ubeđivao lepu srednjoškolku Zoricu da su droge mnogo opasne. Makar su tako javili mediji.

Mogu li da odahnu zabrinuti očevi koji se sve grčevitije bore kako da u krizi, koja sve dublje razara mogućnost egzistencije, nahrane i obuku svoju decu? Mogu li makar privremeno da budu spokojne majke koje sa brigom i strepnjom iščekuju svoje sinove i kćeri na povratku iz škole, koja je odmah tu u susedstvu, nedaleko od crkve, uz košarkaško igralište sa polomljenim koševima, koje je obavezan dekor svake srpske provincije.

Očevi i majke mogu da biraju: da samleveni u iscrpljujućoj trci sa svakim novim danom neizvesnosti, oskudice i nemaštine – pojma nemaju šta se događa i poslednji saznaju da im se dete drogira. Da tek tada primete da im iz skromnog kućnog budžaka, iza treće daske u regalu fali verenički prsten ili dukat koji su poklonili baba i deda, kad im se rodio unuk.

Ili da konstantno budu u paklenom strahu, da im neka istetovirana, ošišana na nularicu, nabildovana budala, ne presretne dete iza ćoška škole, ili ispred hamburgernice, da mu makar i uz ograničenu prisilu, ne tutne opasni otrov koji razrađenim kanalima smrti stiže sa Dalekog istoka. Kad prođe rizik od prvog uzimanja, prvog kontakta sa avetom narkomanije – kasnije sve ide lakše. U stravičnom lancu omame, propadanja i zavisti, nekad brže, nekad sporije obavezna je ispostava konačnog računa, koji satire budućnost i prosperitet mladosti, tragično sakati i trajno upropašćuje mlade živote i dekadentno nagriza mentalno i opšte zdravlje celokupne populacije.

Sa bačenim upotrebljenim špricevima koji se mogu videti u živim ogradama koje pregrađuju školska dvorišta u selima, u najudaljenijim crkvenim portama našeg nostalgičnog zavičaja, u kojima se nekada igralo mladenačko kolo naših očeva i majki, dakle, sa zafrljačenim ostacima nagorelih apotekarskih tacni, i krljomcima od ukradene slavske sveće kojom je rastapan beli prah smrti – srpsko selo i obična srpska varoš izjednačili su se sa njujorškim Bronksom, sa pristanišnim kvartom u Amsterdamu, sa čuvenim Sohoom u Londonu. Svet nas drži podalje od sebe, neprestano nas boksuje aperkatima na bezbednoj distanci, teško nas prima u svoje društvo, laže nas da će nam koliko sutra podići rampe na granicama svojih uređenih i ušuškanih zemalja, kartira nam i izvozi tehnološki otpad i stare automobile – i velikodušno nam omogućava da pristupimo zlu koje nismo izmislili, o kojem Vuk Karadžić nije imao šta da zabeleži, o kome nije pisao ni Milovan Glišić ni Janko Veselinović.

U globalnom civilizacijskom ratu sa narkomanijom, svi oni koji su motivisani milijardama dolara crnog profita, u kolopletu interesa koji izjednačava mafiju sa političkim i ekonomskim kriminalom – traže se nova tržišta i nove žrtve.

Srbija je nažalost dobila važno mesto na tranzitnoj maršruti droge koja se u tonama transportuje iz Azije u zemlje Zapadne Evrope. Više se niko ne iznenađuje na vest da je na granicama naše zemlje otkriveno i zaplenjeno toliko i toliko kilograma te i te droge. To je postala surova svakodnevica na koju smo se navikli. Još kada se pri tom ima u vidu da nam se u zaleđu otete nam pradedovine stvara monstrum država, u kojoj više niko ozbiljan i ne krije da se značajno finansira od šverca narkotika, u čemu su Albanci već i na američkom kontinentu potisnuli kolumbijsku mafiju – onda postaje jasno da se Srbija nalazi u opasnom uklještenju, čiji ishodi se surovo i sudbonosno mogu odraziti na najmlađi i najvažniji deo nacionalne populacije.

Ako smo gradove možda već izgubili, a za njih se grčevito i svim sredstvima moramo boriti, srpsko selo, kao stanište prirodne, ekološke, tradicionalne, mentalne i biološke čistote našeg naroda po cenu najvećih odricanja, moramo da otrgnemo iz strašnog zagrljaja droge. Dok ne bude kasno.