Studenti podržali seljačku bunu

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Dok su građani Hrvatske juče praznovali (versko-državni katolički praznik Tijelovo, uvek deveti četvrtak posle Uskrsa), a Zagrepčani većim delom napustili grad jer je praznik spojen s vikendom, u središtu grada parkiralo se preko 200 traktora sa slavonskim seljacima koji su stigli pred Ministarstvo privrede da protestuju zbog agrarne politike. Zaposeli su deo Vukovarske avenije u kojoj je i Gradska većnica, ali im policija nije dozvolila da blokiraju saobraćaj, pa je kolona ispred ministarstva bila u krajnjoj desnoj traci, a ostali traktori su upućeni na parkiralište Velesajma u Novom Zagrebu. Na prilazima Zagrebu policija je iz saobraćaja isključila i uklonila sa puteva sve traktore koji nisu imali registraciju za tekuću godinu.

U toku noći pristiglim seljacima podršku je pružilo i stotinak studenata s Filozofskog fakulteta i Fakulteta elektronike koji su nedavno štrajkovali tražeći besplatno studiranje za sve. Doneli su im novine, osvežavajuća pića i sendviče, a posle manjeg incidenta kada su hteli da blokiraju ovu saobraćajnicu uhapšen je jedan student.

Celo pre podne su trajali pregovori predstavnika seljaka i ministarstva, a na kraju je postignut tek delimičan sporazum, tako da još nije jasno da li će traktori i dalje ostati u Zagrebu ili se vraćaju kućama. Naime, predsednik Zajednice udruženja seljaka Slavonije i Baranje Antun Laslo izjavio je da će se „teško rešiti svi naši problemi, ali tražimo da se reši najmanje 90 odsto ili ostajemo na cesti, a raširićemo se gradom i po čitavoj zemlji”.

Kako saznajemo, vlada je pristala na manje od 80 odsto zahteva seljaka, pa se sada oni nećkaju da li da nastave s protestom ili da se zadovolje „vrapcem u ruci”. Na ovakav korak seljake je nateralo što su zbog aktuelne agrarne politike praktično pred bankrotom, a posebno oni koji se bave uzgojem stoke i proizvodnjom mleka. Nisu poštovana obećanja o otkupnoj ceni proizvoda na osnovu kojih su računali i podizali kredite, a kako oni sada dolaze na naplatu, a oni ne mogu da ostvare planiranu zaradu, preti im propast i zaplena imovine od strane banaka.

Iz vlade su odbili zahtev za povišenje otkupne cene pšenice sa sadašnjih 0,75 na 1,25 kuna (sa 9,37 na 15,6 dinara), dok je prihvaćeno da se povisi otkupna cena mleka sa 1,90 na 2,20 kuna (23,7 na 27,5 dinara), ali su oni tražili da to bude 3,80 kuna (47,5 dinara). Seljaci su, inače, postavili desetak zahteva: uz spomenute da im se hitno isplate sve subvencije, da se uvede moratorijum na anuitete i kamatu na sve kredite u poljoprivredi u razdoblju od jedne godine.