Čavez zapenušao koka kolu

Od našeg dopisnika

Vašington, 12. juna – Još jednom se pokazalo da je zdravlje nacije u bolivarskom socijalizmu na prvom mestu. Meksička kompanija za pakovanje (mlađa sestra američke Koka Kole) Koka Kola Femsa priklonila se dekretu predsednika Uga Čavesa i suspendovala prodaju koka kole „ziro” (sa nula kalorija) u Venecueli. Karakas je prethodno objavio da se „radi zaštite zdravlja Venecuelanaca” zabranjuje ova vrsta penušavog pića.

Postrojenja koka kole već se neko vreme penušaju. Čaves je pre tri meseca iselio teren na kome su radnici Koka Kole, parkirali svoje kamione. Tu sada niču narodni stanovi za siromašne Venecuelance. U retoričkom ratu, američka i meksička kompanija zajedno su izdali saopštenje u kome „odgovorno tvrde da koka kola „ziro”, ne sadrži nijednu po zdravlje štetnu komponentu”.

Reč je o komplikovanoj formuli veštačkog zaslađivanja čiji je moguć uticaj na zdravlje predmet polemika. U SAD ni Bil Klintonu nije uspelo da, bar izbaci automate za omiljeno piće iz osnovnih škola. I pre nego što mu je supruga postala šef diplomatije kod Obame, bivši američki predsednik založio se preko svoje Alijanse za zdraviju generaciju da se smanji, ako ne i dekretom ukine, konzumiranje koka kole. Otkako je izašao iz Bele kuće, jedna od glavnih stavki njegovog programa je da se umanji epidemija debljine, „najopasniji napad na zdravlje američke nacije”. Stručnjaci se slažu da su u ishrani američke dece zaslađena gazirana pića glavni krivac za prekomernu debljinu.

– Imaćemo prvi put generaciju čiji je životni vek kraći od njihovih roditelja, rekao je Klinton, apelujući na američku svest. Uspeo je samo da korporacija ubaci manje kalorija u svoj napitak, a mašine su ostale. I rade sa još većim profitom, je i boce su smanjene radi zdravlja dece.

Oko toga da li je koka kola sa nula kalorija u ovom pogledu štetnija od obične, u glavnim američkim medijima nije se povela ozbiljnija diskusija. Na Čavesove poteze ovde se gleda kao na živopisne hirove koji imaju za cilj da diskredituju američki način života i globalniji kapitalizam.

Zanimljivo je pritom da se oko prvog dela imena (koka) američkog brenda više mnogo ne penuši. Čaves je pre tri godine pomogao Boliviju sa nekoliko miliona da izgradi nove fabrike čajeva koke, koja se u andskim zemljama koristi i gaji kao i krompir, još od davnih prekolumbijanskih vremena. Novi svet je koku pretvorio u kokain stvorivši najprofitabilniju globalnu ilegalnu multinacionalu. Bolivijski predsednik Evo Morales je pre dve godine, doneo list koke u njujorško sedište Ujedinjenih nacija i njime mahao sa govornice generalne skupštine. On tvrdi, a podržavaju ga i mnogi stručnjaci, da je koka lek, ukoliko se ne koncentriše u kokainsku pastu. 

Tu se slaže sa moćnom Koka Kolom. Ona je jedina u SAD dobila ekskluzivno pravo da legalno uvozi list koke iz Perua. Zatim se siroti zeleniš procesuira tako da se iz njega elimiše droga, a u koka kolu ulaze oni drugi sastojci.

Od koke i kole, izvlači se velika dobit. Ona nije samo finansijska.

Zorana Šuvaković