Ja sam, istovremeno, Mocart i Hačaturjan

VIŠE OD SPORTA
U Beograd je došao početkom devedesetih, u vreme kad su u ovaj deo Balkana ujahali jahači apokalipse: „smrt”, „krv”, „suze” i „beda”. Bilo je to vreme kad se Jugoslavija raspadala, vreme opšte nemaštine i vreme kad je život imao najnižu cenu. Ali, on tvrdi da tuđu muku, za laku zaradu, nikad nije koristio.

On, Lav Grigorijevič Geršman (61), Jevrejin iz Ukrajine, za sebe kaže da je parapsiholog, odnosno vidovnjak, da ima zvanje magistra Bele magije i da je počasni član Svetskog magijskog kruga.

U Moskvi je, ističe, završio Pravni i Medicinski fakultet, sa koga je izašao kao psihijatar, a potom i Akademiju za pozorište i film.

Posebno naglašava da je u dan i čas prorekao početak i kraj bombardovanja Srbije 1999. godine, kao i da je „video” da Milošević neće živ izaći iz Haga...

Sad je u trećem braku sa Srpkinjom Brankicom Stanković, a iz dva prethodna, u Ukrajini, ima četvoro dece i dvoje unučadi.

Čime se bavite?

Proroci su priznati u celom svetu. To su: Mojsije Hristos, Muhamed, Nostradamus i braća Tarabići. Proročanstvo se ne može promeniti. To je istorija dokazala. A vidovnjaci, ili parapsiholozi imaju samo informaciju u ovom trenutku. To praktično znači da će se nekome ono što sam mu predvideo dogoditi onda kada se nastavi takav životni tok. Ja mu samo ukazujem na sva loša i na sva dobra očekivanja i preporučujem smer kretanja, a ta osoba bira svoj životni put. Time se bavim.

Po čemu se razlikuju vidovnjaci?

Po „alatu” koji koriste. Neko to radi direktno, bez alata, neko sa kartama, neko gleda u dlan, a ja koristim tarot karte, a mogu i razne druge alate.

Da li se sa tom moći rađa ili se to uči?

Neko se rodi sa genetskim odlikama kao Mocart, a neko to nauči, kao Hačaturjan. Obojica su priznati kompozitori u svetu, ali razlika između njih je lako uočljiva.

Da li ste Vi Mocart ili Hačaturjan?

Ja sam i jedan i drugi. Imao sam baku koja je bila veoma talentovani vidovnjak, ali ja sam još i mnogo, mnogo učio. Ne zaboravite ja sam i psihijatar. A i moj stav je da moram da budem najbolji u svom poslu.

Da li ovo što radite može da se objasni naučno?

Može, ali naučnici time ne žele da barataju. Zasad je tako. A energiju magije poseduju sva bića koja mogu da se množe: čovek, biljka, bakterija... Magija je umetnost vladanja određenim vidom energije koju emituje svako živo biće. Neko to zna da koristi...

Da li ta energija može da se izmeri?

Ne. Zasad nema instrumenata koji imaju tu snagu. Ali, ranije nismo imali sliku biološkog polja, a sad imamo aparaturu koja slika to polje. Od napretka nauke zavisi i slika života.

Ovo je Vaša ordinacija?

Da. Ova kancelarija je i moje skrovište i moja magična radionica. Imam preduzeće već 18 godina, sve dozvole za rad. Plaćam porez. Imam fiskalnu kasu...

Šta je posao vašeg „pacijenta”?

Trebalo bi da mi ispriča muku koju ima. Postoje problemi koje ne znam da radim. Ne možete kod stomatologa da lečite oči. Znači moramo, pre svega, dobro da se razumemo. Kažem u čemu mogu, a u čemu ne mogu da pomognem...

Koliko puta dnevno možete da uđete u tuđi život?

Radim samo dva puta nedeljno. Posle tog rada sledeću noć, i ceo sledeći dan, moram da spavam. Mnogo se energetski ispraznim.

Da li dajete garancije za rečeno?

Garanciju za sve u životu daje samo Bog. Ljudima dajem informaciju koju meni o njima „priča” tarot. A tarot nikad ne greši. Ja mogu da pogrešim u datumu. Moja najveća greška je plus i minus petnaest dana.

Ipak, da li se neko žali?

Da. Dođe, na primer, žena koja želi da se uda, i kaže mi da se ništa nije desilo, iako sam joj rekao da će se desiti. A ja je pitam: „Da li je tarot ’rekao’ da će Vam se, u roku od dve godine, ukazati prilika”. Njen odgovor je bio: „Jeste, ali to nije to”... Pa ne mogu ja da joj izaberem muža po meri...

Navedite mi primer Vašeg rada sa poznatom osobom?

Prijatelj sam sa vašom koleginicom iz NIN-a Radom Stanković. Kad mi je kazala da iz „Telegrafa” prelazi u drugi list, u „Blic”, zamolio sam je da, ipak, „bacimo” tarot. I tarot nam je „kazao” da se to neće dogoditi. Po tarotu Rada će poći u „Blic”, ali će stići u neku drugu redakciju. I to sam joj kazao. Nije verovala, samo se šeretski nasmejala... A dogodilo se... Na putu za „Blic” Radu su, u bašti restorana „Šumatovac”, gde je sela da se odmori, novinari NIN-a ubedili da dođe kod njih... Bilo je to u avgustu 1999. godine.

Da li ste vernik?

U veri se ponašam ortodoksno, dosledno, onako kako je propisano. Jer, srce ne može da bude prazno. Ako u srcu nemate Boga tu se useljava đavo.

Da li nekad nešto prećutite?

Ne prećutim ništa što je čoveku potrebno da zna da bi prošao teži deo svog puta. Tarot je moj alat i on, ponavljam, „govori” istinu. Ali, ja, za tu osobu, uglavnom, imam rešenje, imam za nju bolji životni put. I to kažem. Tako pomažem ljudima.

Koliko Vam smeta stav da ste šarlatan?

Sujetan sam kao svaki čovek, ali smetaju mi samo dva odnosa u životu. Prvo, kad neko neodgovorno priča o mom profesionalnom kvalitetu. I drugo, kad neko vređa moju nacionalnu pripadnost. Jer, osobe koje tako postupaju ne vređaju samo mene već vređaju posao od kojeg, često, zavise životi drugih ljudi.

Da li pomažete policiji?

To se u Srbiji dogodilo samo jedanput. Tuđom greškom nije mi bio produžen boravak u Beogradu. I policija me uhapsila. Oduzeli su mi sve moje „papire” i kazali da dođem sutra. Sutradan su od mene tražili da im, „kao vidovnjak”, pomognem u jednom slučaju. U pitanju je bilo ubistvo nekoga iz Sirije. Dali su mi sliku ubijenog. I pomogao sam policiji... Posle toga mi je slikar Dragan Malešević Tapi obezbedio stalni boravak u Beogradu i, sa svim mojim diplomama, nesmetan rad.

Zašto Vi niste pomogli Tapiju?

Pokušavao sam. Ja samo mogu da savetujem i dajem uputstva o ritualima. Ostalo svaki čovek bira sam, onoliko koliko mu sudbina dozvoli.

Da li parapsiholozi vladaju svetom?

Nijedan vladar na svetu, kao što su bili Lenjin, Staljin, Hitler, Truman, Nikson, kraljica Elizabeta... nisu uradili ništa bez prethodne konsultacije sa svojim parapsihologom. Zbog toga su toliko dugo i bili na vlasti. Sadašnji još više.

Ko su to „indigo deca”?

To su jako, jako talentovana deca za parapsihologe. Prošle godine je, samo u Moskvi, zvanično registrovano pedeset hiljada dece koja mogu da komuniciraju jedni sa drugima bez telefona! Njihove sposobnosti se, kasnije, šire. Na primer: neko od njih ima rendgenski pogled, neko pomera predmete bez dodira...

Koji sport je Vaš?

Javno imam dve vrste aktivnosti. To su borbeno, viteško mačevanje, a i zaluđeni sam pecaroš. Ali, meni je pecanje samo sport, upecam i odmah, najčešće, puštam ribu. Tako se igram... U mačevanju obučavam i neke beogradske glumce, posebno u borbi sabljama. U toj disciplini sam bio juniorski šampion Kijeva.

A šta je sa šahom?

Šah je dragocena igra. Nudi široko polje razmišljanja, a časovnik je taj koji prisiljava igrača na brze odluke. Time se izoštrava svaka misao. Imao sam ponudu Garija Kasparova da mu budem lični parapsiholog. Trebalo je da pomažem njemu, a da smetam rivalima... Odbio sam to samo iz navijačkog razloga. Bio sam fan Anatolija Karpova.

Kako žene reaguju na Vas?

Znam koliko sam ružan. Ipak, žene koje žele da vodimo ljubav čine to iz dva razloga: da bi rodila dete sa mojim moćima ili da bi u svoj dnevnik upisale i moje ime – „bila i sa magom”...

Koji odgovor dajete ženama?

Normalan sam muškarac. Uvek sam, pre ove treće ženidbe, prihvatao najveći broj izazova na ljubav. Ali, bio sam zaljubljen i na neviđeno, preko filma. Voleo sam na taj način Milenu Dravić i Đinu Lolobriđidu. Sa Milenom i njenim Draganom sam sad prijatelj. Zajedno smo letovali, a Đinu nikad, uživo, nisam video.

Ko su za Vas pravi prijatelji?

Oni koji mi sa radošću daju i sa poverenjem traže, isto kao i ja.