Zašto MUP ne zapošljava školovane policajce

Iako je stekla diplomu nekadašnje Više škole unutrašnjih poslova (VŠUP) pre roka, studirajući po ubrzanom programu, jedna Beograđanka već pet godina ne uspeva da se zaposli u struci. Čekajući na posao za koji se školovala, radi u kafiću. Njena dvadesetšestogodišnja koleginica, koja je diplomirala pre tri godine, ne može da nađe radno mesto za koje se školovala i zarađuje za život radeći u restoranu. Ovakvih primera ima mnogo, ali mladi ljudi sa diplomom pomenute škole ustežu se da pričaju javno o tom problemu, pod imenom i prezimenom, jer se boje da ovakvo istupanje može da im pravi dodatne probleme prilikom zapošljavanja u policiji. Većina njih je ogorčena zbog činjenice da često prednost prilikom zapošljavanja u MUP-u imaju studenti drugih, civilnih viših škola i fakulteta koji dobijaju posao na, po oceni diplomaca VŠUP-a, relativno čestim konkursima koje objavljuje policija.

– Zapošljavanje ljudi sa diplomama drugih fakulteta stvara velike probleme u praksi, jer obavljaju posao za koji nisu kompetentni. Mislim da diplomci Više škole unutrašnjih poslova treba da imaju prednost u odnosu na svršene studente drugih obrazovnih profila – kaže za „Politiku” Božidar Banović, profesor kragujevačkog Pravnog fakulteta i nekadašnji vršilac dužnosti direktora VŠUP.

On ističe da je osnovni problem što Ministarstvo unutrašnjih poslova nema strateški plan zapošljavanja za period od narednih pet ili deset godina.

– Koliko je meni poznato, takav plan ne postoji. Drugi problem je što studentima Više škole unutrašnjih poslova država nije garantovala posao nakon završetka studija, iako bi to trebalo da bude prirodan put, jer MUP i država snose troškove studiranja budžetskih studenata – objašnjava Banović, dodajući da zaposleni akademci nekadašnje VŠUP danas čine noseći operativni kadar MUP-a i daleko su efikasniji od svih drugih obrazovnih profila.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova tvrde da konkursi za zapošljavanje nisu česti i da se objavljuju shodno potrebama za kadrovima određenih obrazovnih profila. U Upravi za ljudske resurse je, kako navode u policiji, u proceduri prijem 72 kandidata sa završenom Kriminalističko-policijskom akademijom, po nastavnom planu i programu Više škole unutrašnjih poslova.

„Svaki zahtev se posebno razmatra, a broj uvaženih zahteva zavisi od potrebe za traženim profilom radnika, kao i od opštih i posebnih uslova koje kandidat mora da ispuni za prijem u radni odnos u MUP-u”, kako je iz tog ministarstva navedeno u pisanom odgovoru za „Politiku”.

Kada se molbe za prijem u radni odnos kandidata dostave upravi za ljudske resurse, po rečima nadležnih u policiji, one se prosleđuju organizacionim jedinicama ministarstva, prvenstveno prema željama kandidata. Većina njih želi da radi u upravi kriminalističke policije, upravi granične policije ili u komandi žandarmerije, ali ove jedinice nisu uvek u mogućnosti da prime nove kandidate. To odugovlači proceduru jer kandidati moraju da dostave nove molbe za prijem u druge uprave.

Ovo objašnjenje je, međutim, slaba uteha za one koji su završili Višu školu unutrašnjih poslova. Oni su, kako kažu, razočarani jer je jedino obrazloženje da su „odbijeni u procesu odlučivanja”. Neretko se, kažu, dešava da prijava zastari, pa je neophodno ponoviti kompletnu proceduru predaje dokumenata i lekarskih pregleda.

Dok čekaju na zaposlenje u policiji, imaju mogućnost da zarade na poslovima privremenog i povremenog karaktera preko studentske zadruge „Bezbednost” koja postoji od 2002. godine i trenutno ima 350 članova.

– Polovina članova je sa Više škole unutrašnjih poslova, dok je druga polovina sa ostalih fakulteta. Najviše njih, od kojih je nekolicina i diplomirala, rade na poslovima obezbeđenja ili kao referenti za stranke u Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija”. Osim toga, angažovani su i na poslovima obezbeđenja u osnovnim i srednjim školama, dok drugi rade u okviru same zadruge – kaže za „Politiku” specijalni pedagog, major Mladen Popović, direktor zadruge.

Popović smatra da diplomci Više škole unutrašnjih poslova treba da imaju prioritet u odnosu na diplomce sa drugih fakulteta, prilikom zapošljavanja na radna mesta za koja su se školovali.

– Dodatni problem je činjenica da oni moraju da se zaposle do 30. godine, jer posle toga ne mogu biti primljeni za obavljanje policijskog posla – objašnjava Popović.

Po rečima našeg sagovornika, a tu informaciju potvrđuju i u policiji, često se dešava da, uz pisanu saglasnost, kandidati budu raspoređeni na radno mesto sa nižom stručnom spremom od one koju su stekli završetkom studija.