Fajed ostao bez profita od nafte

Mohamed al Fajed se nadao da će pod stare dane uvećati prihode procentom od eksploatacije nafte na kojoj je u neznanju godinama „ležao”. Planovi su se, međutim, izjalovili, pošto je britanski apelacioni sud u ponedeljak poništio raniju odluku i zaključio da ovaj tajkun egipatskog porekla za to može da dobije samo hiljadu funti jednokratne naknade.

Biznismen nastanjen u Britaniji, čiji je sin poginuo sa princezom Dajanom u pariskom tunelu pre 12 godina, izgradio je poslovnu imperiju koja između ostalog obuhvata luksuznu londonsku robnu kuću „Harods”, fudbalski klub „Fulam” i pariski hotel „Ric”. Nije, međutim, znao da mu se ispod prostranog imanja u Sariju nalazi rudnik crnog zlata, a niko se nije potrudio da ga obavesti.

Kompanija „Star enerdži” je 1986. dobila pravo na eksploataciju nafte ispod njegovog imanja u Okstedu i četiri godine kasnije počela da crpi naftu.

Fajed je prvi put primetio da se tu nešto događa kada je na obodu svog poseda primetio malu naftnu bušotinu, ali kada su se advokati u njegovo ime raspitali, u kompaniji nisu hteli da otkriju lokaciju navodeći da je u pitanju „poslovno osetljiv podatak.”

Tek pre tri godine je posle uvida u arhiv Britanskog geološkog zavoda shvatio da naftovodi idu baš ispod imanja na koje je 1997. preneo i sahranio Dodijeve posmrtne ostatke. Rešio je da tuži „Star enerdži” i traži deo profita. Do 2007. sa tajanstvenog izvorišta izvučeno je malo više od milion barela u vrednosti od 10 miliona funti, u početku kapacitetom od 9.000 barela mesečno, a sada oko 2000.

Fajedova holding kompanija „Bokardo” tražila je preko suda 12,5 odsto prihoda od nafte sa izvorišta. Sud je prošle godine zaključio da Fajed nema pravo na naftu, ali je dodelio odštetu za povredu privatnog poseda, odbacivši argument tužene strane da nije bilo povrede poseda jer nije načinjena nikakva šteta.

Po engleskom zakonu, zemljište ispod imanja pripada vlasniku, ali ne i nafta. Ona pripada kruni, odnosno državi, koja daje prava na bušenje i eksploataciju, objašnjava  „Independent”.

Milioneru, koji je karijeru počeo prodajući limunadu u rodnoj Aleksandriji, dodeljeno je tada devet odsto prihoda od 2000. godine i isto toliko od buduće eksploatacije.

Međutim, apelacioni sud je sada poništio tu presudu, zaključivši da njegovom imanju nije naneta šteta i da mu nijedno pravo nije povređeno. Priznajući jedino „tehničku povredu privatnog poseda”, sud je odredio kompenzaciju od samo 82 funte, ali je velikodušno povećao sumu na hiljadu funti jer je tužena kompanija rada da što pre okonča postupak.

Fajedovi advokati su rekli da su razočarani presudom i da će se žaliti Domu lordova, gornjem domu Parlamenta, koji je između ostalog i najviši žalbeni sud u zemlji.

Razočarani „kontroverzni biznismen”, kome se čak ne zna ni godina rođenja (na njegovom sajtu stoji 1933, a Britanci su utvrdili da je to 1929.) preselio se 2003. u Švajcarsku, ali se vratio 2005. i prihvatio Britaniju kao svoj dom, iako decenijama ne uspeva da se domogne njenog pasoša, piše u njegovoj biografiji na sajtu Bi-Bi-Sija.

Prošle godine mu se ostvarila dugogodišnja želja da svedoči u zvaničnoj istrazi o pogibiji svog sina i princeze Dajane, gde je imao priliku da iznese svoju teoriju da su ubijeni i da je u pitanju zavera britanske tajne službe, Dajaninog bivšeg svekra princa Filipa, Tonija Blera i još niza ljudi, za šta predsedavajući sudija nije našao „ni trunku dokaza”.