Rusija i Kina postali „prioritetni partneri”

Od našeg dopisnika

Moskva, 17. juna – Predsednici Rusije i Kine dogovorili su se danas u Moskvi da počnu da pripremaju osnovu za korišćenje nacionalnih valuta u uzajamnim obračunima. Ministarstva finansija i centralne banke dobili su instrukcije da se pozabave tim pitanjem, rečeno je danas na konferenciji za novinare posle razgovora Hu Đintaoa i Dmitrija Medvedeva.

Moskva i Peking smatraju i da „jednostrano formiranje globalnih sistema protivraketne odbrane i širenje vojno-političkih blokova predstavlja ozbiljnu pretnju međunarodnoj bezbednosti”, kaže se u zajedničkom dokumentu koji su potpisala dva predsednika. „Rusija i Kina smatraju međunarodnu bezbednost nedeljivom i sveobuhvatnom. Bezbednost jednih država ne može se osiguravati na račun bezbednosti drugih”, ističe su u dokumentu.

Dva predsednika su se založili za rešavanje iranskog problema mirnim putem, a u razgovoru o atomskom problemu Severne Koreje, situaciji u Avganistanu, situaciji na Kavkazu postigli su visok nivo saglasnosti.

Hu Đintao, koji će prisustvovati proslavi 60 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa između Rusije i Kine, izrazio je u kasnijem razgovoru sa predsednikom Medvedevom zadovoljstvo dinamikom tih odnosa. „Mi smatramo da je u složenim i dubokim procesima u svetu dinamični razvoj partnerstva i strateške saradnje između naše dve države važan doprinos za obezbeđenje mira i stabilnosti u regionu i u celom svetu.”

Dva predsednika potpisala su niz zajedničkih dokumenata i založila se, između ostalog, za reformu MMF-a i veće učešće i veći uticaj zemalja u razvoju u svetskim finansijskim organizacijama. „Neophodno je razraditi projekat reforme Svetske banke i suštinski povećati prava novih tržišta i zemalja u razvoju u međunarodnim finansijskim strukturama”, kaže se u zajedničkoj izjavi.

Predsednici su se dogovorili da u daljoj saradnji stave akcenat na poboljšanje ekonomskih, energetskih, naučnotehničkih i vojnotehničkih oblasti, a da u međusobnoj trgovini povećaju učešće mašinotehničkih proizvoda. Predsednik Kine je istakao potrebu razvijanja bolje međuregionalne kooperacije između severoistoka Kine i susednih ruskih regiona – Dalekog istoka i Istočnog Sibira. Veoma je važno, prema njegovom mišljenju, „obezbediti završavanje naftovoda Istočni Sibir – Tihi okean u predviđeni rokovima, aktivirati pregovore u gasnom sektoru, realizovati potencijale u atomskoj i elektroenergetskoj oblasti”.

Moskva i Peking su potvrdili planove o izgradnji druge faze Tjanvanske atomske centrale i komercijalnog reaktora brzih neutrona. To je jedan od najskupljih ikad potpisanih ugovora i iznosi više od sto milijardi dolara, rekao je predsednik Medvedev Poređenja radi, poslednji sličan ugovor potpisan sa Bugarskom, za izgradnju atomske centrale „Belene”, vredi deset puta manje.

Hu Đintao došao je u Moskvu nakon samita ŠOS-a i BRIK-a u Jekaterinburgu i jutros je najpre razgovarao na radnom doručku sa ruskim premijerom Putinom u njegovoj rezidenciji u Novom Ogarjovu. Istakavši da je Rusija prioritetni partner njegove zemlje, Đintao je Putina nazvao velikim prijateljem Kine i zahvalio mu za važan doprinos razvoju rusko-kneskog partnerstva i strateške saradnje.

Ruski premijer je izrazio zadovoljstvo što su, bez obzira na finansijsku krizu, odnosi između dve zemlje sve bolji i bolji. Uspešno se razvija trgovina (prošle godine je ukupan obrt iznosio oko 56 milijarde dolara) i investiciona saradnja.

Ljubinka Milinčić