Bez zdravstvene knjižice ostaje 90.000 ljudi

Oko 90.000 ljudi u Srbiji od 1. jula neće moći da overi zdravstvene knjižice jer poslodavci ove godine nisu uplatili doprinose za njihovo zdravstveno osiguranje. Reč je o, kako su nam rekli u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, 50.000 radnika koji su nosioci osiguranja i oko 40.000 članova njihovih porodica.

Odluka je doneta, jer je konačno počeo da se primenjuje Zakon o zdravstvenom osiguranju koji je usvojen još 2005. godine. Dugovanja poslodavaca prema Fondu za zdravstveno osiguranje u proteklih nekoliko godina dostigla su cifru od 85 milijardi dinara što je, kako kažu nadležni, nenaplativa suma. Zbog ovih dugova, prošle godine je donet Zakon o mirovanju i otpisu duga prema kojem ceo dug napravljen do 2009. godine poslodavcima može biti oprošten ukoliko narednih pet godina budu redovno uplaćivali doprinose za zdravstvo.

– Nećemo izdati markice za knjižice onim radnicima čiji poslodavci ove godine nisu uplaćivali doprinose. Svi koji su u prvoj polovini ove godine redovno plaćali zdravstveno osiguranje, a imaju nagomilane dugove iz prethodnih godina, do kraja 2009. godine mogu da podnesu zahtev za otpis duga – izjavila je za naš list Svetlana Vukajlović, direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koja dodaje da dug za prvu polovinu ove godine iznosi oko 350 miliona dinara.

Zdravstveno osiguranje, bez obzira da li su plaćeni doprinosi, kako kaže naša sagovornica, neće biti uskraćeno trudnicama, porodiljama, deci, studentima do 26 godina, osobama starijim od 65 godina kao i teško obolelima.

– Ne smemo dozvoliti da i oni koji ne plaćaju doprinose imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, jer tako diskriminišemo ostale osiguranike koji izmiruju svoje obaveze – objašnjava Svetlana Vukajlović.

Veliki problem, kako kaže naša sagovornica, predstavlja činjenica da je većinu nagomilanog duga napravilo 20 velikih firmi, među kojima su preduzeća „Zastava oružje”, Industrija kablova „Jagodina” i Poljoprivredni kombinat „Trajal”. Najveći broj zaposlenih koji neće dobiti knjižicu je baš iz ovih 20 preduzeća.

Pitanjem nadzora, naplate, kontrole i prikupljanja poreza i doprinosa bavi se poreska uprava. U ovoj ustanovi objašnjavaju da su im, prilikom pokušaja naplate dugovanja za doprinose, često vezane ruke.

U toku proteklih nekoliko godina dug privrednika prema PIO fondu (u koji su uključene i uplate za zdravstveno osiguranje) dostigao je cifru od 150 milijardi dinara. Čak 80 milijardi dinara, kako kažu u poreskoj upravi, ne može da bude naplaćeno jer je to dug preduzeća koja su u privatizaciji, likvidaciji, reorganizaciji ili stečaju.

– Sve dok se ovi procesi ne završe, prema zakonu nemamo pravo da naplaćujemo dug ovih poreskih obaveznika – kažu u poreskoj upravi.

Kada je reč o preduzećima od kojih imaju pravo da naplate dug, dešava se da inspekcija izađe na teren, napiše prekršajnu prijavu protiv nesavesnog poslodavca koji, vrlo često, plati kaznu i nastavi po starom. I dalje ne uplaćuje doprinose jer, kako navode u poreskoj upravi, više mu se isplati da plati kaznu nego dug koji mu se nagomilao. Ukoliko se protiv ovih poslodavaca pokrene krivični postupak pred nadležnim sudovima na epilog ovih postupaka, eventualnu kaznu i uplatu dugovanja, čeka se veoma dugo.

Pravna lica koja ne uplaćuju doprinose radnicima plaćaju kazne čiji je iznos od 100.000 do milion dinara, dok preduzetnici za isti prekršaj moraju da izdvoje od 50.000 do 500.000 dinara. U toku prvih pet meseci ove godine, zbog neplaćanja doprinosa, poreski inspektori su izdali 150.000 opomena, naložili su da se blokira 34.000 računa, izdali su oko 3.000 rešenja o naplati duga iz pokretne imovine i 700 rešenja o naplati duga iz nepokretne imovine, tačnije prodaji imovine.

Dragoljub Rajić, predstavnik Unije poslodavaca Srbije, kaže da država snosi najveću odgovornost za ovakvu situaciju. Poslodavci su, prema mišljenju Rajića, preopterećeni ogromnim porezima, pa, pogotovo u vremenu krize, većina njih ne može da ispuni osnovne obaveze. Veoma je mali broj onih koji, kako kaže naš sagovornik, duguju novac iz nekog svog ćefa.

– Zarade zaposlenih preopterećene su porezima i doprinosima koji su neprimereni potencijalu naše privrede. Od 108.000 privrednih subjekata samo 38.400 je trenutno u stanju da redovno izmiruje tekuće obaveze. Oko 63 odsto preduzeća trenutno je u blokadi, tačnije ne može da naplati potraživanja i tekuća dugovanja, a blokiran je račun skoro 61.000 preduzeća – kaže naš sagovornik.

Prema rečima Rajića, država duguje ogroman novac privrednicima. Iz tog razloga velike privatne firme ostaju dužne malima i sve se vrti u krug.

Jelena Popadić