MOMČILO BAJAGIĆ BAJAGA

Prvi septembar, granični datum, posle koga svi datumi spadaju u godište 2006/07.

Predani kraj nikad dovoljno dugačkog raspusta, koji je mogao da potraje bar još nekoliko dana. Gužve ispred knjižara i Zavoda za udžbenike, olovke, sveske, gumice, blokovi, vežbanke i miris krede, koji u džepovima ostaje najmanje do sledeće godine.

Prvi put ozbiljno očešljani i super sređeni prvaci, dolaze u školu sa roditeljima. Na leđima vuku pretrpane torbe, pune tempera, notnih svezaka, svezaka na kocke i svezaka na linije. U jednoj ruci oprema za fizičko, u drugoj kesa sa užinom.

Prošao sam skoro pored svoje osnovne škole, u Zemunskom parku. Od kada sam je završio, škola je više puta krečena i sređivana, tako da sada izgleda isto. Samo je nekako mnogo manja. Čekaj, zar nije ona sala za fizičko bila malo manja od Hale "Pionir", zar mi se nije činilo da je onaj rukometni teren posut šljakom bio veličine Hipodroma? Zar nije direktorkina kancelarija bila veća od kancelarije nemačkih generala iz "Otpisanih"?

I zar nije imala ogromna vrata onda pre više od 30 godina, kada su me poslali da se javim direktorki, jer je neko pravio gužvu u svlačionici pred salom za fizičko?

Za vladanje smo dobijali drvene pločice. Sada mi to ni sopstvena deca ne bi verovala. Crvene, ako si bio dobar, zelene kao trojka i crne, kad si bio loš.

I postrojavanje po veličini. Najviši uvek u zadnju klupu. Ja i Đera smo u zadnjoj klupi. Odatle se najbolje vidi. I tabla i razred i pionirske marame i predsednik odeljenske zajednice – devojčica.

Takođe, nije loše ako počne da proziva po redu. Nas obično i ne stigne da prozove.

Sećam se da bih uvek 31. avgusta legao ranije, kao da uhvatim ritam, i onda sam se obično do kasno u noć prevrtao, razmišljajući o tome ko će sve od ekipe sutra da se pojavi i kakve će priče sa raspusta doneti i, uopšte, šta će sve fenomenalno sutra da se desi.

Priznajem da ovakav optimizam nisam mogao da zadržim tokom čitave godine, ali ga svima preporučujem za start.

Muzičar