Banja sa dvorcem u središtu

Novo Miloševo – Austrijska firma „Oberer konsalting” predstavila je nedavno radnu verziju master plana banjskog turističkog kompleksa koji bi mogao da bude izgrađen u Novom Miloševu. Đorđe Popov, vođa tima koji vodi ovaj posao, kaže za naš list da je pomenuta konsultantska firma angažovana na osnovu konkursa koji je raspisalo Ministarstvo za ekonomiju, regionalni razvoj i turizam.

Austrijanci su sačinili i finansijsku konstrukciju banjsko-rekreativnog velnes turističkog kompleksa, sa termalnim bazenima i hotelom. Kapacitet banjskog centra bio bi između 600 i 800 gostiju, kojima bi na raspolaganju bio otvoreni i zatvoreni bazen sa termalnom vodom, kao i nekoliko tipova sauna. Planiran je i poseban deo za rekonvalescente, kao i za sportiste i osobe koje žele da se opuste i rekreiraju. Prema projekciji koju je predstavio „Oberer konsalting”, uloga države u finansiranju ovog projekta očitovala bi se kroz ustupanje zemljišta i infrastrukturno opremanje.

Predstavljeni master plan počiva na iskustvima šest sličnih centara kakvi već postoje u Evropi, a razrađena finansijska konstrukcija omogućava potencijalnim investitorima da imaju jasnu sliku i o tome posle kog perioda će uloženi novac početi da „rađa” profit.

Inače, Evropska unija, preko svojih regionalnih asocijacija za poslove u oblasti turizma, daje posebne subvencije za regione gde turizam nije dovoljno razvijen, što je kriterijum koji Novo Miloševo ispunjava. Naravno, to nije jedino preimućstvo ovog najvećeg sela u Banatu: pored zaliha nafte i prirodnog gasa, na ovom području su i rezerve termalnih voda, čija je temperatura na dubini od 1.000 metara oko 70 stepeni Celzijusovih, a rezultati analiza potvrdili su njihova lekovita svojstva.

Međutim, ono po čemu bi budući banjski i velnes centar bio prepoznatljiv jeste dvorac, ili, kako ga ovde zovu, „kaštilj”, koji je 1846. na svom imanju (danas deo Novog Miloševa) izgradio vlastelin Lajoš Karačonji. Posle Drugog svetskog rata, dvorac je imao različite namene – tu je bio dom za nezbrinutu decu, vaspitno-popravni dom i osnovna škola. Kasnije, dvorac je bio adresa izvesnih firmi iz oblasti hemijske industrije. Sve to, kao i zub vremena i nebrige, ostavilo je traga na velelepnoj građevini, koja bi, ukoliko ovde bude nikao banjski centar, prethodno bila temeljno rekonstruisana, a bio bi obnovljen i park koji je okruživao „kaštilj”.

Đ. Đukić