Makedonija „miriše” na 2001.

Od našeg dopisnika
Skoplje – Kišoviti početak leta u Makedoniji nema uticaj na međuetničku političku vrelinu, koju nagoveštavaju mediji, politički analitičari i naravno tekuća događanja. Atmosfera umnogome „miriše” na onu pre međuetničkih sukoba 2001. godine, samo što ovoga puta nema zveckanja oružjem, ali kulminiraju zahtevi i verbalne pretnje iza kojih stoje vodeće albanske partije i preobraćeni albanski ekstremisti.

Događaji u minulih mesec dana upućuju na zaključak da rasplet međuetničke krize, privremeno usporen potpisivanjem Okvirnog ohridskog dogovora, tek treba da usledi.

Rečenoj atmosferi kumovao je Menduh Tači, lider Demokratske partije Albanaca, javno zatraživši potpisivanje novog dogovora između Makedonaca i Albanaca. „Nepodnošljiva je dominacija Makedonaca” i „podaničko ponašanje Demokratske unije za integraciju Alija Ahmetija” dovoljan su razlog za potpisivanje novog dogovora, izjavio je Tači.

Novi dogovor kao „nužnost u opstajanju Makedonije kao države” sugerisao je i Sefedin Haruni, jedan od lidera Partije demokratskog prosperiteta. I Tači i Haruni su samo ozvaničili zaključke osnivačke skupštine „države Iliride” u Tetovu, sredinom aprila a pod dirigentskom palicom Nevzata Halilija, jednog od najekstremnijih albanskih političara u Makedoniji od njenog osamostaljenja.

Ultimativan zahtev vlastima da što pre redefinišu ustrojstvo makedonske države, saopšten je u utorak, na skupu malih albanskih partija, asocijacija i nevladinih organizacija u Skoplju. Organizator pomenutog „svealbanskog” skupa u Skoplju i glavni govornik na njemu bio je Hisni Šaćiri, koji se u rano proleće 2001. godine, iz poslaničkih klupa u Sobranju Makedonije, odmetnuo u redove paravojne ONA.

„Ovo je istorijski momenat za Albance, jer se sada razgovara o sporu oko imena. Mi smo za kompromis, no Albanci sada imaju zlatnu šansu jer se promena imena vezuje za promenu Ustava. Albanci treba da iskoriste „badinterov princip” i da stave veto na rešavanje spora oko imena, sve dok se ne ispune njihovi zahtevi”, rekao je između ostalog Šaćiri na skupu u Skoplju.

On je upozorio na radikalizaciju protesta ukoliko se Makedonija ne konstituiše kao federalna država u kojoj će ista prava imati Makedonci i Albanci.

Sve ovo podudara se sa najavom da se na Balkan vraća Džejms Perdju, „udarna pesnica nekadašnje klintonove administracije”. Opširnu priču o povratku Perdjua, inspiratora, kreatora i jednog od potpisnika Ohridskog dogovora, koji je posle toga proteran iz Makedonije, objavio je skopski nedeljnik „Globus”, postavivši pitanje: „Da li je najavljeno naimenovanje Džejmsa Perdjua za novog posrednika američke administracije na Balkanu, najava novih turbulencija u regionu”.

Delimičan odgovor je u aktivnostima albanskih političkih prvaka i ekstremista u Makedoniji.