Prljave ruke u bolnicama šire infekciju

Zdravstveno stanje velikog broja pacijenata može da se iskomplikuje dok leže u bolnici, jer upravo tamo mogu da „pokupe” neku od bolničkih infekcija. Istraživanja pokazuju da bi češće pranje ruku medicinskog osoblja moglo da spase život više hiljada pacijenata godišnje.

U evropskim zemljama bolničke infekcije pogađaju od pet do 12 odsto pacijenata na lečenju, a utvrđeno je da se najčešće prenose bakterije zlatne stafilokoke i enterobakterije. Neke od njih mogu da budu i smrtonosne za pojedine pacijente, dok većini bolesnika produžavaju bolničko lečenje. Analize pokazuju da ne postoji bolnica u svetu u kojoj se nikad nije dogodila neka bolnička infekcijai da u toku godine u svetu oko dva miliona ljudi „zaradi” infekcijeu toku hospitalizacije, od kojih se čak 80.000 završi smrću.

Rezultati mnogih istraživanja ukazuju da određene preventivne mere mogu da smanje nastanak infekcija, a dr Veselin Radonjić, direktor Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, kaže da su ogromne štete za finansije neke zemlje upravo zbog intrahospitalnih infekcija. Samo Amerika godišnje izdvaja od šest do sedam milijardi dolara, dodaje Radonjić, i to za njihovo saniranje.

– Kult pranja ruku se sve više uvodi u naše bolnice, što je pohvalno. Jedan od pozitivnih primera je i realizacija projekta „Čiste ruke – bezbedne ruke”, koji su podržali Ministarstvo zdravlja i Sekretarijat za zdravstvo. Ljudi nesvesno prljavim rukama dodiruju oči ili sluznicu nosa i zato treba stvoriti naviku da češće peru ruke. Sada se mnogi građani plaše i obolevanja od nove vrste gripa, pa je i u ovom slučaju veoma važno najpre voditi računa o higijeni – istakao je dr Radonjić.

On je pohvalio Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, u kojem su postavljeni dozeri sa gelom za dezinfekciju ruku, dodavši da se u bolnicama preporučuje korišćenje preparata „fitosal ce”, „fitosal ha” i „fitosal es”. Ovo je veoma važno, objašnjava naš sagovornik, jer se, pored tradicionalne upotrebe vode i sapuna za pranje ruku, sada preporučuje i upotreba sredstava na bazi alkohola. Iskustva medicinara pokazuju da se infekcije najčešće javljaju posle operativnih zahvata, koje čine trećinu zaraza, a tu su i urinarne infekcije i pneumonije. One ne komplikuju zdravstveno stanje samo pacijentima, već i onima koji im dolaze u posetu, kao i zaposlenima u klinikama.

– Nije u redu pregledati dvoje pacijenata, a između tih pregleda ne oprati ruke. Bilo bi poželjno kada bi zdravstvene ustanove imale u svakoj sobi na više mesta postavljene dozere sa gelom, a da naviku korišćenja ima i bolničko osoblje, i oni koji dolaze u posetu pacijentu. Posle svakog rukovanja treba obrati ruke, jer tada dolazi do kontakta sa novim svetom mikroorganizama – naglasio je dr Radonjić.

Upravo zbog ovog velikog problema, grupa francuskih naučnikaInstituta za zdravlje i medicinska istraživanja i Pasterovog instituta pokušaće u narednih šest meseci da otkrije zašto se neke bakterije prenose lakše nego druge među ljudima koji se nalaze na bolničkom lečenju, kao i onima koji rade u bolnicama.

D. Davidov-Kesar