SAD između dva fronta

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 17. decembra - Razapeta na dva bojišta, koja su se rasplamsavala kad je smatrala da su ratovi tako okončani, Amerika sada razmišlja da izvede pozamašni transfer svojih trupa. Da ih postepeno smanjuje u Iraku, a povećava u Avganistanu.
Na mogućnost ovakve "bojeve tranzicije" danas ukazuje "Vašington post" u udarnom članku. Pozivajući se na zvanične izvore, list izveštava da ovdašnji vojni krugovi "vrše pritisak na predsednika Džordža Buša da ubrza" takvu stratešku "rokadu".

Nova kombinatorika zasnovana je na proceni da akcije pobunjenika u Iraku slabe dok se u Avganistanu pojačavaju i ambiciji šefa Bele kuće da u poslednjoj godini predsedničkog mandata "smiri" oba fronta. Raširene su, međutim, procene stručnjaka da bi Amerikanci na oba bojišta mogli da zapadnu u dodatne nevolje. "Strateške posledice neuspeha SAD i u Iraku i Avganistanu bile bi prilično teške", upozorio je penzionisani general Džejms Džons, bivši komandant NATO-a, a odnedavno izaslanik šefice diplomatije Kondolize Rajs za bezbednost na Bliskom istoku. Nije precizirao vrstu teških posledica, ali se pretpostavlja da je podrazumevao pad prestiža vojne supersile i njenu moć da uspostave nove poretke u zemljama čije su vlasti prethodno svrgli invazijama.

Vašington pojačano insistira da evropski saveznici, koji su se dobrim delom protivili ratnom pohodu na Irak, preuzmu na sebe veće obaveze u Avganistanu i da svoje trupe više ne štede od velikih iskušenja. Ali mali su izgledi za takvu preorijentaciju Evropljana, pa bi Amerika u Avganistanu morala da poveća broj sopstvenih vojnika - kontigentima koje bi sredinom sledeće godine povukla iz Iraka, sugeriše prestonični dnevnik.

Trenutno ovde nema dovoljno raspoloživih snaga za slanje pojačanja u Avganistan, konstatovao je juče "Njujork tajms", uz elaboriranje neusaglašenog pristupa među zapadnim saveznicima. Beloj kući opoziciona demokratska većina u parlamentu istrajno zamera administraciji da je prevelikom koncentracijom na Irak zanemarila druge spoljne izazove, a pogotovu Avganistan - tako da je traženi "američki neprijatelj broj jedan" Osama bin Laden i dalje na slobodi dok ojačavaju akcije njegove Al Kaide i talibana.

Hroničari se slažu da je Amerika 2003. već izvršila veliko prestrojavanje svojih snaga i bojnih prioriteta. Napala je Irak kad je procenila da je u Avganistanu takoreći "završila posao".

Sada se donekle "smiruje Irak" dok se rasplamsava Avganistan, za koji stručnjaci kažu da je bojište manjeg obima, ali dužeg dometa. Premeštanja s jednog na drugo bojište bi, sluti se, mogla da se produže. A da krize samo poprimaju - nove oblike.