Otvoreni grad – zatvorene fabrike

Niš – Na zahtev opozicije (DSS, SRS i LDP) juče je održana vanredna sednica niške gradske skupštine. Opozicija je zahtevala da gradonačelnik i Gradsko veće podnesu posebne izveštaje o svom gotovo jednogodišnjem radu, što su stranke na vlasti prihvatile. U svom izlaganju, gradonačelnik Niša Miloš Simonović je najpre istakao da ne postoji obaveza da on i Gradsko veće, na čijem je čelu, podnose odbornicima izveštaj, ali da rado prihvata zahtev.

– Niš je od 2004. do 2008. bio u totalnoj izolaciji. Nije bilo saradnje ni sa inostranstvom ni sa drugim gradovima u Srbiji, ni sa republičkim rukovodstvom. Uspeli smo da za kratko vreme Niš postane otvoren grad o čemu govori dolazak diplomatskih predstavnika nekoliko desetina država, ali i predstavnika značajnih inostranih firmi. Sve to je krupan korak ka stranim investicijama u Nišu, od kojih će grad i njegovi stanovnici imati veliku korist. Istovremeno, pozicija Niša u republici znatno je promenjena i naša reč se čuje u srpskoj vladi, delegacije Niša učestvuju i u međunarodnim aktivnostima predsednika Srbije Borisa Tadića, što je takođe priznanje za grad. Ipak, u narednom periodu najviše očekujemo upravo od stranih investicija i otvaranja novih radnih mesta i oživljavanja niške privrede – rekao je gradonačelnik Simonović.

Kao kontrapunkt izrečenim optimističkim ocenama, za vreme jučerašnje sednice u centru grada i pred zgradom Skupštine, oko 1000 radnika propalih, zatvorenih ili neuspešno privatizovanih niških firmi i fabrika organizovalo je zajednički protest. Uz zahteve za ispravljanje nepravdi tokom procesa vlasničke transformacije svojih nekada uspešnih kolektiva, radnici „Niteksa“, „Građevinara“, MIN „Lokomotiva“ i Elektronske industrije tražili su pomoć grada.

Kako smo zvanično obavešteni, uz svu do sada samo verbalnu i moralnu podršku radnicima, od kojih neki protestuju po nekoliko meseci, za danas je ugovoren i sastanak gradonačelnika Niša sa predstavnicima pomenutih kolektiva. Na skupu bi trebalo da se dogovore o strategiji opstanka niških preduzeća i firmi, poništenju pojedinih privatizacija i redosledu poteza usmerenih ka državnim organima, koji su umnogome „kumovali“ lošem stanju niške privrede.