Novi turski upad u Irak

Tanjug specijalno za "Politiku"
Istanbul, 18. decembra – Turska armija je jutros, pre svanuća, upala u severni Irak. To je u poslednja tri dana drugi prekogranični napad na kurdske pobunjenike, koji su našli utočište u susednoj zemlji.
Rano jutros 300 askera je upalo u iračku provinciju Dahuk, nekoliko sati pre nego što je u Kirkuk sleteo avion sa Kondolizom Rajs, koja je stigla u iznenadnu posetu severnom Iraku. Prema prvim izveštajima, oni su se odmah sukobili sa kurdskim pobunjenima, koje u Turskoj optužuju za separatizam i terorizam.

"Ova jedinica je upala (u severni Irak) kao pojačanje. Ona se još nije vratila", potvrdio je lokalnim novinarima neimenovani zvaničnik. Turska već duže vreme, uz prećutnu saglasnost Bagdada i Vašingtona, u tom delu ima oko 1.500 specijalaca koji u susednoj zemlji nadziru kretanje pripadnika zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK).

"Taj problem se ne može rešiti vojnim operacijama. Mi smo protiv upada turske armije na suverenu iračku teritoriju", preneli su danas elektronski mediji izjavu portparola lokalne kurdske vlade u severnom Iraku.

U nedelju, pre svanuća, 50 aviona bombardovalo je, kako je u međuvremenu otkriveno, glavni štab PKK na planini Kandil, u kome se nalazio jedan od lidera Murat Karajilan. Njega su navodno otkrili Amerikanci na osnovu razgovora preko satelitskog telefona. U turskoj armiji je rečeno da je "PKK nanet težak udarac", ali nije jasno da li je stradao i vođa pobunjenika.

Najnoviji razvoj na tursko-iračkoj granici potvrđuje ono o čemu se već uveliko govori i piše u lokalnoj štampi: predsednik Džordž Buš je 5. novembra, prilikom susreta u Beloj kući, premijeru Tajipu Erdoganu dao "zeleno svetlo" za povremene upade u severni Irak. To je posle nedeljnog bombardovanja prvi put potvrdio i načelnik Generalštaba Jašar Bujukanit.

"Amerika je prošle noći otvorila irački vazdušni prostor za našu avijaciju. SAD su odobrile ovu operaciju", rekao je on i obelodanio da su pre toga od Amerikanaca dobili obaveštajne podatke o kretanjima Kurda.

U Ankari kažu da će ovakve, povremene i ograničene, operacije biti nastavljene sve dok se gerilcima ne stane na kraj. Turska je zasad izgleda odustala od masovnog upada u Irak, iako već mesecima na granici drži 100.000 vojnika i silno naoružanje. Tome se protive i Vašington i Bagdad jer bi to otvorilo novi front na kome se ne bi znalo ko u koga puca. Pogotovo što se tome oštro protive irački Kurdi, kojih na severu Iraka ima više od četiri miliona, i koji su se, zahvaljujući saradnji sa Amerikancima, izborili za visok stepen autonomije.

To je, očigledno, bio razlog što je američki državni sekretar Kondoliza Rajs danas iznenada stigla u Kirkuk, grad 150 kilometara severno od Bagdada, u kome žive Kurdi, Arapi i Turkmeni, koji uživaju bezrezervnu podršku Ankare. "Vašington sada pokušava da balansira između dva saveznika: turske vlade i iračkih Kurda", ocenjuju izveštači nenajavljenu posetu Rajsove, koja je još obavijena mnogim nepoznanicama.

Irački Kurdi tvrde da je Kirkuk njihov grad – "kurdski Jerusalim". Oni traže raspisivanje referenduma, kako bi ga i formalno priključili svojoj autonomnoj oblasti na severu zemlje. U njegovoj okolini se nalaze ogromni izvori nafte i Kurdi smatraju da treba njima autonomno da raspolažu. To izaziva veliku zabrinutost u Bagdadu. Plebiscitu se protivi i Ankara koja tvrdi da je posle 2003. godine etnička mapa tog područja nasilno promenjena pošto su se u Kirkuk doselili mnogi Kurdi, koji ranije tu nisu živeli. To bi moglo da otvori nove sukove i nove frontove.