Dosad nismo loše prošli

Vlada Mirka Cvetkovića, koja bi za srpske prilike verovatno bila sasvim uspešna u nekriznim vremenima, zaista je imala peh. Morala je, za razliku od svih drugih do sada, da se pogleda oči u oči sa globalnim ekonomskim cunamijem.

Prethodne vlade posle 2000. imale su mogućnost da, kada nešto zaškripi u ekonomiji, prodaju deo državne imovine i tako zakrpe rupe u budžetu. A Cvetković ne samo što skoro nema više šte da proda, nego nema više ni ko da kupi, jer se velike svetske kompanije i same grčevito bore za opstanak. Tako je premijeru, čiji je mandat počeo ratifikacijom sporazuma sa EU i Rusijom, izručenjem Radovana Karadžića, sklapanjem ugovora sa Fi„jatom” i diplomatskom pobedom u Ujedinjenim nacijama, sada preostalo da golim rukama vadi kestenje iz vatre. Više nasleđeno tuđe, ali i svoje, jer je njegov mandatarski ekspoze neke već evidentne pretnje uglavnom potcenio i kumovao gubljenju vremena.

Sedmog jula, u utorak, navršiće se godinu dana od kada je Cvetković podneo ekspoze u skupštini. Tada je u Narodnoj skupštini većina podržala premijera, njegovih 26 ministara i potpredsednika i formirana je pro„evropska socijalno odgovorna vlada”, jedna od najglomaznijih u Evropi. Međutim koalicija sastavljena od nekoliko stranačkih saveza (Za evropsku Srbiju, SPS-PUPS-JS i partije manjina) uskoro se suočila sa ozbiljnijim izazovima nego što su bili pregovori o resorima i podeli odgovornosti, gde je veliki broj stranaka obezbedio funkcije za svoje ključne ljude. Svetska ekonomska kriza, iako je u Srbiju stigla sa određenim zakašnjenjem, dovela je do toga da je Cvetkovićev ekspoze gotovo u celini pao u vodu, pa je nužno bilo prestrojavanje u hodu. Ali to ne mora nužno da bude odraz slabosti, već i sposobnosti za priznavanje grešaka i njihovo popravljanje.

Prema ocenama ekonomskih eksperata, sagovornika „Politike”, vlada i njen premijer pokušali su da isprave državni brod koji je već poneo cunami-talas ekonomske krize, ali i da ga koliko-toliko zadrže na kursu zacrtanom u predizbornoj kampanji. Kao dodatni problem pokazalo se i to što su koalicioni partneri vodili svoje odvojene kampanje, obećavajući, naravno, sve ono što su smatrali da je njihovom biračkom telu na srcu. I da do krize nije došlo, analitičari su još pre zbora upozoravali da takav spisak želja jednostavno nije ostvariv (dve milijarde evra za penzije, 200.000 novih radnih mesta, Srbija kandidat za EU krajem prošle ili početkom ove godine...). Krizni trenutak istine suočio je vladu sa neminovnošću hitnih i dosta bolnih rezova.

(/slika2)– Generalno, rezultati su negativni kada je reč o ekonomskoj strani. Pošlo se sa jednom ocenom situacije, a kasnije se pokazalo da je to bila pogrešna procena. Sada se improvizuje i došli smo u situaciju koja je gotovo haotična – ocenjuje profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije i član političkog saveta LDP-a Vladimir Gligorov.

– Očekivalo se, i ja sam bio jedan od onih koji je pisao o tome, da će vlada drugačije pristupiti zadatku. Bilo je neophodno da se izvrše ozbiljne promene jer je stanje bilo neodrživo nezavisno od krize. Veliki trgovinski deficit, fiskalni deficit, prestanak reformi. Očekivalo se da će vlada imati sasvim drugačiji pristup – dodaje Gligorov.

Profesor Ekonomskog fakulteta i savetnik premijera Jurij Bajec pojašnjava da se vlada od početka mandata susrela sa dva velika ograničenja:

– Prvo, to su nasleđeni problemi, proizašli iz višegodišnjeg modela ponašanja gde je lična i javna potrošnja rasla mnogo brže od ostvarenog bruto domaćeg proizvoda, što je u zemlji stvaralo inflatorne pritiske i, s druge strane, pojačavalo spoljnotrgovinski i platni deficit zemlje. Drugo, svetska ekonomska kriza u velikoj meri troši energiju i kapacitete vlade na rešavanje tekućih ekonomskih i socijalnih problema u uslovima opadajuće ekonomske aktivnosti i rasta nezaposlenosti. Slična situacija je i u mnogim drugim zemljama. Upoređujući se sa njima, može se reći da Srbija do sada u toj krizi i nije tako loše prošla.

Da su problemi dobrim delom nasleđeni, sa Bajecom se slaže i njegov kolega sa Ekonomskog fakulteta, profesor Pavle Petrović, koji ističe da je osnovna odlika ekonomske politike vlade – neodlučnost:

– Ova vlada je zaustavila trend povećanja javne potrošnje koji postoji od 2006, kada su rasle plate, penzije, subvencije, državne pozajmice... Sa druge strane, porezi su smanjivani, što je dovelo do povećanja potrošnje i deficita. Tako smo potpuno nepripremljeni dočekali krizu, kada je usledila pomoć, ali i pritisak MMF-a za pokretanje paketa mera.

– Mere prilagođavanja krizi bile su nedovoljne i vlada je bila neodlučna. Prvi rebalans budžeta bio je u oktobru, kada je već bilo jasno da je kriza udarila jako po razvijenom svetu i da će doći kod nas. Vlada je popustila pritisku i povećala penzije. Potom se videlo da moramo u aprilu ponovo da pravimo rebalans. Primetna je bila želja da se smanji potrošnja za tri odsto bruto društvenog proizvoda –sa 44 na 41 odsto. Ali to nije i neće biti postignuto. Odustalo se i od dodatnog poreza na sve plate preko 17.000 dinara. To je bila nužna, mada nepopularna mera. Ali vlada nije bila odlučna da sprovede. Zato, sada imamo situaciju da će budžetski deficit umesto tri odsto narasti i do pet odsto BDP-a – procenjuje Petrović.

Jurij Bajec ima više razumevanja za vladu, ne samo zato što pomaže Cvetkoviću. Njegovo je mišljenje da je dosta toga urađeno i u uslovima ekonomske krize:

– Cenim opredeljenje vlade da u teškom trenutku počne sa primenom SSP-a i sada nešto bržim usvajanjem evropskih zakona, kao dokaz njene proevropske orijentacije. Primetno je poboljšanje ekonomske pozicije Srbije u regionu, započeti su aranžmani u oblasti putne, energetske i telekomunikacione infrastrukture. Aktivirane su kratkoročne mere za ublažavanje likvidnosti privrede i očuvanje nezaposlenosti i započeto je smanjenje javne potrošnje.

Savetnik premijera upućuje i niz kritika vladi, pre svega zbog sporog menjanja poslovnog i investicionog ambijenta, ali i zbog ne„prihvatljivog oklevanja da sada, kada je svetska kriza do kraja ogolela naše unutrašnje ekonomske probleme, koje smo sami stvorili, hrabrije krene u temeljnu reformu javnog sektora, kako bi se trajno rasteretila privreda”. Komentarišući pojedine stavove iz premijerovog ekspozea, Bajec napominje da je pravu ocenu moguće dati tek posle punog mandata vlade:

– Nema novih 200.000 radnih mesta, već je bitka da broj onih koji će da izgube posao bude što manji. Problem je i izuzetno složena koalicija koja je prilično „koštala”, svi znamo koliko i kako. Vlada je mogla da bude efikasnija, da je imala manje „koalicionog sastava”, neke mere je mogla restriktivnije i rigoroznije da sprovede i u tom smislu bi lakše disala.

A šta se može dalje očekivati?

–Vlada će morati hrabrije a vuče poteze koji se odnose na javnu potrošnju. Jesen nikada Srbiji nije bila prijatna jer je to vreme kada se ljudi vrate sa odmora i onda se nakupe razne stvari – školska godina, zimnica, grejna sezona... Uvek je bila nervoza u septembru i oktobru, ali mislim da vlada može da izdrži izazove koji slede na jesen. Vlada ima amortizere, kroz dogovore sa MMF-om i započete aranžmane i nove kredite sa Rusijom, EU i Kinom – navodi Jurij Bajec.

Šta dalje, pitamo profesora Gligorova?

– Politika kursa, fiskalna politika, sve je to trebalo ponovo razmotriti. Upravo suprotno, vlada je zauzela stav da je potrebno pojačati javnu potrošnju i njenu socijalnu stranu. Sada opet imate isti skup problema sa kojima se ide u razgovore sa MMF-om, krajem avgusta i početkom septembra. Osnovni problem bila je pogrešna procena ključnih faktora u vladi iz G17 plus i DS-a, jer nisu morali da pristanu ni na povećanje penzija, ni na ideju o socijalnoj vladi – tvrdi Vladimir Gligorov.

Pavle Petrović veruje da je na jesen neizbežan i nov rebalans budžeta, ali i novi trogodišnji program, koji bi bio politički obavezujući, i da iza njega moraju da stanu i vlada i predsednik republike.

– U suprotnom, imaćemo veliku javnu potrošnju, mali rast zaposlenosti i proizvodnje, moguće i inflaciju. A čim krenemo da se izvlačimo iz recesije počeće i povećanje spoljnog deficita. Zato je bolje nastaviti blagu depresijaciju kursa dinara i ići u susret događajima. Moguće je očekivati povećanje PDV-a na 20 odsto, uvođenje poreza na plate, a i njihovo smanjivanje u javno sektoru.

Bojan Bilbija

------------------------------------------------------------------

Šta je obećao premijer u ekspozeu

– Srbija kandidat za članstvo u EU, krajem 2008. ili početkom 2009.

– Dinamičan rast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti, povećanje

standarda građana Srbije, ravnomerniji regionalni razvoj

– Povećanje BDP-a od sedam odsto godišnje, odnosno 30 odsto

u četvorogodišnjem mandatu vlade

– 200.000 novih radnih mesta i smanjenje nezaposlenosti

sa 18,1 na 11,9 odsto

– Smanjenje inflacije na 4 odsto do 2012. godine

– Izgradnja prosperitetne i konkurentne privrede, koje će se ravnopravno

takmičiti na svetskom tržištu, a u nekim sektorima biti i lider

– Eliminisanje nepotrebnih radnih mesta u državnoj upravi i lokalnoj

samoupravi

– Velike investicije u sektorima automobilske industrije, elektronike,

informacionih tehnologije i telekomunikacija

– Unapređenje stanja u agraru

– Završetak izgradnje autoputa i modernizacija železnice na Koridoru 10,

početak izgradnje autoputa za južni Jadran, početak izgradnje gasovoda

„Južni tok”

– Poboljšanje uslova života i rada svih građana, a pogotovo najugroženijih

kategorija stanovništva

– Veće mogućnosti za zapošljavanje i rešavanje stambenih pitanja mladih,

kao brana njihovom odlasku u inostranstvo

– Usklađivanje penzija sa rastom zarade

– Beskompromisna i neselektivna borba protiv svih oblika kriminala

i korupcije

– Uvođenje zakonske obaveze da svi funkcioneri javno saopšte podatke

o imovini koju poseduju.