Freske ispod kreča

Pančevo – Bar deo misterije skinut je sa priče o uništenih 130 kvadratnih metara fresaka velikana našeg slikarstva Milana Butozana, svrstanih u 28 kompozicija, koje su samo jedno desetleće krasile zidove i svodove kapele na pravoslavnom groblju u Pančevu. Tumačenjem priče o nastanku i uništenju slika bavio se mali broj istoričara umetnosti, a i oni su sa oprezom iznosili sudove o radu. Još su se pomnije klonili tvrdnji o tome ko je 1941. godine, takoreći odmah po okupaciji Pančeva, freske prekrečio crnom bojom, da im zametne svaki trag.

Nikola Vlajić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Pančeva kaže da je bilo i onih koji su tvrdili da je priča o oslikavanju kapele i uništenim freskama samo legenda. Pre mesec i po dana, zahvaljujući Vlajićevoj upornosti, koji je za to izdejstvovao i blagoslov vladike banatskog Nikanora, počeli su radovi na uklanjanju debelog sloja kreča kako bi se ustanovilo šta je istina i može li se išta, posle toliko godina nehata, spasiti. Ministarstvo kulture dalo je nešto para, a Rafinerija pozajmila skele.

Nekoliko „sondi” uspešno je otvorila konzervator-restaurator Slađana Dinić-Đorđević. U svakoj su se pojavili likovi iz Novog zaveta, relativno dobro očuvani, jer, kako kaže Vlajić, Butozan nije radio u klasičnoj fresko tehnici već na cementnom malteru, ojačanom žičanom mrežom, što je slikama obezbedilo postojanost.

(/slika2)Milan Butozan, rođeni Pančevac, slikarstvo je učio u Beogradu i Zagrebu. U ovom drugom, 1943. tragično je okončao. Ubile su ga ustaše. Ko zna da li je do njega, na kraju njegovog tek 38 godina dugog života, stigao glas o sudbini onoga što je podario Pančevcima, ali se na osnovu dnevnika koji je ostavio zna da je bio kivan na one koji su o njegovim slikama u kapeli loše govorili.

Milan Butozan je oslikavanje kapele na pančevačkom groblju završio 1931. godine. Već činjenica da su u komisiji za prijem bili vajar Toma Rosandić i slikar Milo Milunović jemči da je rad bio dostojan pažnje, zapisao je Pavle Vasić. Na Butozanovu žalost, a ta bol ga izgleda do kraja života neće proći, deo Pančevaca bio je veoma kritički raspoložen prema ekspresionističkom načinu predstavljanja sakralnih tema, a nezadovoljan je bio i dobar deo sveštenstva.

Odmah po okupaciji Pančeva 1941. godine, neko je, u tajnosti, crnom bojom prekrečio kapelu i Butozanov rad. Od tada kolaju razne priče o tome ko je autor ovog neslavnog dela. Po jednima, to je učinio okupator jer je Butozanov rad pripadao „izopačenoj umetnosti”, dok je, na primer, Dragoslav Stefanović, doajen pančevačkog novinarstva, pre više godina svedočio da mu je poznati pančevački slikar Stojan Trumić rekao da je to učinio sveštenik koji se, navodno, prezivao Zorić, a koji je za to imao pismeno odobrenje okupatorskih vlasti. Danas je sve više onih koji veruju u drugu varijantu, ali kao da je svima bilo neprijatno da po tome kopaju.

Hoće li radovi biti nastavljeni i ima li šansi da sa svih 130 kvadratnih metara nanosi kreča budu skinuti, a Butozanov rad restauriran? Na to pitanje Vlajić ne može da odgovori. Zavod je upravo započeo proceduru stavljanja kapele pod zaštitu, a da li će radovi biti nastavljeni zavisiće i od stava Crkve. Direktor pančevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture veli da nema sumnje da se radi o značajnom radu značajnog slikara, ali bi se opet moglo postaviti pitanje da li način slikanja Butozana zadovoljava kanone Crkve.

Skicirajući čudnu storiju o stradanju Butozanovog dela, Pavle Vasić u „Umetničkoj topografiji Pančeva” kaže da nas je onaj koji je prekrečio kapelu „lišio najoriginalnijeg primera crkvenog slikarstva u nas” i da je ovaj rad mogao predstavljati „novi put u naše crkveno slikarstvo”. Da li je tako i da li se Crkva sa tim slaže, znaće se uskoro.