Pripremljeno za napetosti

Ono šamaranje nastavnice od strane učenika prvog razreda srednje škole nije samo slučaj za medije: reč je o jednoj rastućoj pojavi u srpskom obrazovanju. Napadi na nastavnike i učiteljice sve su češći. Šta se to dešava u jednoj od najvažnijih društvenih delatnosti? Kako je mogućno da se tako ubrzano urušava pedagoški i intelektualni autoritet nastavnika?

Nemojmo se zbunjivati. I ovaj slučaj ukazuje na važnost škole i obrazovanja, samo, ovoga puta, na negativan način. Šta se krije iza nasilja, fizičkog i verbalnog, učenika nad nastavnicima? Uglavnom se odgovori usmeravaju prema porodici, državi, medijima. Nije to pogrešan pravac u pokušajima da smanjimo zabrinutost za budućnost naše škole. Međutim, nešto daleko snažnije utiče na pogoršanje socijalne klime u obrazovnim ustanovama. Mi živimo u društvu tranzicije u kome vlada pomama za uspehom. Neosetno a snažno, našim životom upravljaju vrednosti razvijenih kapitalističkih društava – individualni uspeh i materijalno bogatstvo. Svi tranzicioni subjekti, roditelji i deca, su u tom socijalnom žrvnju. Treba se skoncentrisati na lični uspeh i steći materijalno bogatstvo što pre. To je duh vremena, matrica postojanja.

Suočeni sa takvim socijalnom vrednostima, porodica i njeni članovi treba da pronađu odgovarajuća sredstva da bi te vrednosti ostvarili. Obrazovanje je u savremenom društvu osnovni kanal socijalne promocije a sa stečenom kvalifikacijom ide i vredan rad. Uspeh se, dakle, postiže legalnim putem, stečenom školskom strukom. Na toj raskrsnici nalazi se i drugi put koji takođe vodi kroz obrazovanje, ali uz upotrebu nelegalnih i nemoralnih sredstava. U borbi za školsku diplomu nemali broj učesnika u obrazovanju spreman je da koristi razna sredstva. Bitka za ocenu se odigrava na svim stupnjevima školovanja. Traži se bolja ocena „zbog roditelja”, koriste se „puškice” i razni drugi trikovi prepisivanja, izvrdavaju se odgovori pozivanjem na privatne probleme (trudnoća studentkinja, obaveze na poslu zaposlenih studenata, ugovorena putovanja, bolesti...). Nisu retke ni pretnje nastavnicama. Fizički napadi su sve češći. Poznata je i rastuća spremnost da se kupi ocena (i profesora da prodaju), pa čak i diplome.

Nema sumnje da prisustvujemo jurišu na ocene na svim stupnjevima obrazovanja i da je ocena postala simbol budućeg uspeha, pa i bogatstva. Međutim, očigledno je da neki pripadnici društva ne mogu na legalan način da ostvaruju ove vrednosti. Zato pribegavaju nelegalnim i nemoralnim sredstvima.

Da ponovimo: škola je postala ključna društvena ustanova na putu do individualnog uspeha i materijalnog bogaćenja. Takva pozicija škole podrazumeva ogroman socijalni pritisak koji uključuje, pored klasičnih oblika nezakonitosti i nemorala, širenje verbalnog i fizičkog nasilja. Moderna škola je svojim obrazovnim, vaspitnim, kulturnim i socijalnim funkcijama dodala i karijernu. To je paradoksalna pozicija savremene škole: ona mora da bude i škola koja otvara puteve za lični uspeh i materijalno bogaćenje, pri čemu istovremeno obavlja i klasičnu vaspitno-obrazovnu misiju.

Kako izaći iz ovog paradoksa? Nešto se mora učiniti. Programi stručnog usavršavanja nastavnika (seminari) nisu za potcenjivanje. Nažalost, sa njima se gotovo stalo, nešto zbog loših finansija, nešto zbog pogrešnih informacija o obaveznosti seminara koje su stigle iz Ministarstva prosvete. Ali, jedno je sigurno. Društvo mora da bude pripremljeno za napetosti o kojima je ovde reč. Sve preduzete mere biće od koristi ali nijedna neće iskoreniti neusklađenosti preovlađujućih ekonomističko-materijalističkih društvenih vrednosti i sposobnosti pojedinaca da ih ispravnim sredstvima dostignu.

Sociolog, naučni savetnik