Beograd zarobio "Tigar" na putu za Beč

Pirotski „Tigar” bio je prva listirana kompanija na Beogradskoj berzi, a sada ispunjava sve uslove za paralelno kotiranje akcija i na Bečkoj berzi.

Na osnovu informacija o pirotskoj gumarskoj kompaniji, njenom položaju na srpskom tržištu kapitala, nivou i načinu izveštavanja akcionara i investitora, na Bečkoj berzi je procenjeno, saznaje „Politika”, da „Tigar” ispunjava uslove za njeno tržište na kojem se kotiraju akcije kompanija srednje veličine.

„Tigar”, koji se posle prodaje fabrike za proizvodnju autoguma francuskom „Mišlenu” uspešno preorijentisao na proizvodnju radne i modne gumene obuće, podova i drugih proizvoda od gumenog reciklata, vitalno je zainteresovan za izlazak na strano tržište kapitala, kako bi povećao likvidnost akcija i investicionu atraktivnost radi ostvarenja ambicioznih razvojnih projekata.

Pri tom pirotska fabrika nema nameru da napusti domaće tržište kapitala, već se opredeljuje za takozvani dualni listing, odnosno paralelno kotiranje akcija na domaćoj i nekoj od većih stranih berzi.

U kompaniji, međutim, navode da im to zasad nije omogućeno, zbog zakonskih prepreka i infrastrukturnih problema domaćeg tržišta kapitala.

U aktuelnom Zakonu o tržištu hartija od vrednosti, koji bi do kraja godine trebalo da bude zamenjen novim, usklađenim sa postojećim razvojem domaćeg tržišta kapitala, ne postoje nikake zabrane dualnog listiranja, jer ta mogućnost i nije bila u fokusu zakonodavaca, kaže za naš list predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac.

Po njegovim rečima, praksa dualnog listiranja nije uobičajena na tržištima zemalja u tranziciji, premda i u našem regionu ima kompanija, poput hrvatske „Plive”, koje svoju vrednost testiraju na Zagrebačkoj, ali i na Londonskoj berzi.

Po uverenju Štimca, dualni listing bi u sadašnjim uslovima mogao da ubrza pražnjenje domaćeg tržišta na kojem se, silom zakona, zasad trguje isključivo akcijama iz procesa privatizacije.

Ipak, uvođenje dualnog listinga bi omogućilo dobrim kompanijama da lakše privuku svež kapital na nekom od stranih tržišta, imajući u vidu činjenicu da je domaće izrazito nelikvidno i da su strani investitori odavno prepustili „šnjur” domaćim, koji nemaju previše novca za ulaganja.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti nije uveren ni da bi postojeća infrastruktura Beogradske berze mogla da zadovolji potrebe dualnog listiranja, ali to ne znači da je to nepremostiv problem, pogotovo imajući u vidu veoma blisku saradnju s Bečkom berzom.

Ipak, najveće ograničenje za dualni listing predstavlja aktuelni Zakon o deviznom poslovanju, koji je po mišljenju Štimca „veoma restriktivan”, a postavlja se i pitanje u kojoj valuti bi se saldirale transakcije akcijama istog emitenta na Bečkoj i Beogradskoj berzi.

Ipak, ne treba zaboraviti ni činjenicu da se najveći deo akcija finske „Nokije” kotira na Helsinškoj berzi, a manji procenat na berzi u Njujorku.