Anthrist i đavolov šegrt

Šešelj: Gospodine Oberšal, sada više ne ispitujem vaš kredibilitet, sada nešto drugo radimo, nema potrebe da se pravdate. Mene interesuje šta vam je tada Tužilaštvo dalo od materijala kada vas je angažovalo?

Oberšal: Nakon što sam pristao to da učinim i oni su prihvatili da ja to učinim, oni su mi poslali na CD romovima neke od vaših objavljenih svezaka koji su bili dostupni u tom obliku. I dakle, to je bio sirovi materijal na osnovu kojeg sam ja radio analizu sadržaja. A budući da to nije bilo prevedeno na engleski morao sam pronaći jednog saradnika, to je jedan doktorant, gospođa Belamarić.

Šešelj: Gospodine Oberšal, da li ste imali nekada u rukama moju knjigu "Američki antisrpski instrument Alija Izetbegović?".

Oberšal: Ne.

Šešelj: U njoj je obrađen govor mržnje muslimanskih političara u Bosni i njegovih medija. Sa tezom da je to kod njih mnogo izraženije nego kod mene, ako uopšte kod mene može biti reči o tome. Ne zameram što niste, nije vam niko dao.

Gospodine Oberšal, da li vam je tužilaštvo dostavilo tri moja elaborata o posebnoj odbrani u kojima na 4.000 strana obrađujem tezu da su rimske pape Jovan Pale Drugi i Benedikt XVI glavni krivci za rat na području bivše Jugoslavije i glavni krivci za sve ratne zločine koji su se desili? To niste dobili, je li tako da vam skratim muke.

Oberšal: Ne.

Šešelj: Zadovoljan sam odgovorom.

Oberšal: I zapravo sam veoma zahvalan što to nisam dobio, ja čitam doduše fikciju, romane, ali ne ove kakve vi pišete.

Šešelj: Znači, to je fikcija da su pape glavni zločinci. To smatrate fikcijom.

Oberšal: (Smeje se.)

Šešelj: Gospodine Oberšal da li ste ikada u rukama imali moju knjigu "Đavolov šegrt zločinački rimski papa Jovan Pavle Drugi"?

Oberšal: Ne. Nisam.

(...)

Šešelj: Niste. Gospodine Oberšal, da li ste ikada imali u rukama moju knjigu "Antihristov namesnik zlikovački rimski papa Benedikt Šesnaesti"?

Oberšal: Ne.

Šešelj: Niste, hvala. Da li ste gospodine Oberšal, da li ste imali ikada u rukama moju knjigu...

Oberšal:  Ne.

(...)

Šešelj: Ni jednu moju knjigu niste imali u rukama?

Oberšal: Samo one koje su mi upućene na CD romu, a na kojem su sadržani onih četrdesetak knjiga.

-----------------------------------------------------------

Ko je kome profesor

Trećeg dana svedočenja Oberšal je uzvratio Šešelju, rekavši mu da on živi u nekom drugom, a ne u stvarnom svetu, i da se zamara raznoraznim neobičnim hipotetičkim pitanjima koja nemaju nikakvog uticaja na savremenu istoriju.

"Vi možete biti državljanin i pripadnik neke verske manjine, možete da govorite jezik kojim govori manjina ljudi u toj državi i dalje možete sebe smatrati ne samo građaninom i državljaninom kao što ja sebe smatram Amerikancem, ili kao što bi Francuz sebe smatrao Francuzom. Mi imamo različite identitete. Nije uvek neophodno da za svaki od ovih identiteta mi tražimo da nas suverena država zastupa na nekoj datoj teritoriji. To su neki osnovni elementi socijalne psihologije i istorije. Šta da vam kažem. Ja držim predavanja u vezi sa ovim svojim studentima. I šteta je što vi niste slušali predavanja koja sam ja držao o ovoj temi, jer vi onda ne biste bili tako zbrkani, zbunjeni u svom načinu razmišljanja o ovim temama", zaključio je Oberšal.

-----------------------------------------------------------

Kontrola medija

Pošto je Oberšal tvrdio da je Šešelj privilegovan u medijima, jer je bio u političkom dilu sa Miloševićem, Šešelj je pitao Oberšala da li zna ko je osim njega još bio opozicioni kandidat na izborima 1997. godine.

"Pa i to je nešto što pominjem u svom izveštaju, dovoljno bi bilo da to pogledam. Mislim da se zvao Lilić, mada nisam siguran", rekao je Oberšal.

Antoneti: "Gospodine Oberšal, prilikom izbora koji su se odigrali 5. oktobra 1997. godine prema vašem izveštaju gospodin Šešelj je dobio sledeći broj glasova – 1.734.000, a Lilić, njegov protivnik, dobio je 1.475.000. Optuženi Šešelj je rekao da je on bio kandidat opozicije, dok je Lilić bio Miloševićev kandidat. Da li su ovi rezultati u skladu sa onim što vi kažete, jer s obzirom na to da je bio kandidat opozicije nije mogao da kontroliše medije. Zar ne?