Centar za dnevnu brigu

Za dosadu se kaže da je najgori pedagog. Dosada koju oseća učenik značajna je, uglavnom, zbog toga što on ne raspolaže sredstvima kojima može da je pobedi;obavijen svojom dosadom, opkoljen je njom i vezan za nju sve dok opet ne „proživi dva, tri minuta života”. Treba da se shvati snaga dosade, njena pretnja ljudskom postojanju. Prestupnici u školi su često i žrtve siromaštva i neopravdanih privilegija, deca koja pokušavaju da se osvete preterano ravnodušnom društvu. Oni dele jedno zajedničko iskustvo. Dave se u dosadi.

Škola više nije mesto mentalne discipline nego neka vrsta centra za dnevnu brigu o deci, društveni skup u kome se provodi vreme u ritualnim igrama i zabavama.

Postavlja se pitanje: kako iznaći najbolje puteve i rešenja za prevenciju i suzbijanje nasilničkog ponašanja? Nude se različiti odgovori i mnogobrojna alternativna rešenja.

Dve krajnosti – strogi odnosno popustljivi školski režim – svedoče da je najbolja izbalansirana atmosfera, jer je najpogodnije sredstvo suprotstavljanja nasilništvu.

Škola bi trebalo da, uz masovne medije, u budućnosti ima veću ulogu u stvaranju moralnih i socijalnih vrednosti,budući da na ovom području uticaj porodice opada. Nažalost, škola je, kad je u pitanju nasilje, postala sekundarna institucija prevencije.

Prevencija nasilja u znatnoj meri zavisi od ličnosti učitelja. Zbog toga je važno odabrati uravnotežene učitelje, ljude odanesvom pozivu. Veoma je bitno njihovo obučavanjena područjima socijalnog i psihoterapeutskog rada.

Prevencija zahteva efikasniji program nastavekoji će, naročito uz pomoć modernih metoda, intenzivnije okupirati pažnju učenika ako na zanimljiv način obuhvata i interpretira predmet i probleme.

Do sada su bila vrlo retka ozbiljna istraživanja o saradnji škole i roditelja,policije i klinika, drugih društvenih službi kao i proučavanja maloletničkih bandi. U budućnosti se ta saradnja mora intenzivirati.

Škole retko kada sprovode stručno istraživanje budući da im obično nedostaju sredstva i stručno osobljeza ove poslove.

Moglo bi se pretpostaviti da je preventivna uloga škole uglavnom ograničena, sekundarna,ali za proveravanje ovakvog mišljenja tek treba sprovesti sistematska istraživanja.

Represivni pristup često više šteti nego što koristi. Suzbijanje nasilja nasiljem samo produžava lanac nasilja. Treba se zalagati za nenasilnu komunikaciju i afirmisanje zaboravljenog gandijevskog principa – nenasiljem protiv nasilja. Najplodotvornije sredstvo suzbijanja nasilja je dijalog. S obzirom na to da smo svakodnevno izloženi medijskom nasilju, u budućnosti će od veoma velikog značaja biti i društveni uticaj na medije.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu