Svi srpski prijatelji Bojka Borisova

Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, nije jedini Srbin sa kojim je Bojko Borisov, lider stranke Građani za evropski razvitak Bugarske (GERB) koja je dobila najviše glasova ne nedavnim izborima u Bugarskoj, bio blizak. Prema navodima bugarske i srpske štampe, Borisov je blizak i sa našom folk pevačicom Svetlanom Ražnatović. Čak toliko da joj je, kao gradonačelnik Sofije, u znak zahvalnosti bugarskog naroda, 2006. godine dodelio zlatnu medalju.

Borisov je Ražnatovićevu odlikovao tamošnjim visokim priznanjem za vreme njenog boravka u Sofiji gde je održala koncert pred nekoliko hiljada ljudi. U čast srpske folkerke, Borisov, koji se u to vreme nalazio na čelu bugarske prestonice, organizovao je u gradskoj kući prijem za gošću iz Srbije. Posle jednočasovnog razgovora, domaćin i poznata pevačica obratili su se prisutnim novinarima. Pored velikog buketa cveća, Svetlana Ražnatović je dobila medalju, stolnjak sa tradicionalnim bugarskim vezom, ali i veliki grb Sofije kao zahvalnicu grada zato što je posetila bugarsku prestonicu.

Koliko je Borisov bio dobar i galantan domaćin ilustruje podatak da je srpska pevačica sa decom i sestrom bila smeštena na osamnaestom spratu hotela „Kempinski” u Sofiji, u predsedničkom apartmanu. Ražnatovićeva je u hotelu na raspolaganju imala 226 kvadrata sa velikim dnevnim boravkom, trpezarijom, radnim kabinetom, dve spavaće sobe, četiri kupatila, garderoberom… A da se dobro brinulo i o bezbednosti srpske folkerke pokazuje i podatak da je pevačica od bugarske granice do hotela u kome je bila smeštena imala policijsku pratnju s rotirajućim svetlima.

Ime Borisova, nekadašnjeg telohranitelja bugarskog prestolonaslednika Simeona, pa onda tom zaslugom i policijskog generala, spominjano je i prilikom hapšenja Nenada Milenkovića, jednog od ljudi iz okruženja Sretena Jocića. Milenković je, naime, uhapšen u Varni jula 2003. godine. Njegovo ime povezivano je sa „požarevačkim kriminalnim klanom” čiji su članovi, pred Specijalnim sudom, zbog međunarodne trgovine narkoticima, osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.

Borisov je dospeo u žižu srpske javnosti i u aprilu 2005. godine kada je u Bugarskoj, prilikom diplomatske posete, uhapšen pukovnik Vojske Srbije i Crne Gore Čedomir Branković. Branković je uhapšen na osnovu poternice Interpola koju je raspisala Hrvatska. Ministarstvo odbrane SCG tada je saopštilo da je Branković uhapšen za vreme protokolarne večere na osnovu poternice koju je raspisala Hrvatska, tražeći ga zbog optužbi da je 1991. godine učestvovao u ratnim zločinima u okolini Novske.

Borisov se tada protivio da se Branković isporuči Srbiji, zauzevši stav da pukovnika, ipak, treba izručiti Hrvatskoj.

Pukovnik Branković otišao je u Bugarsku kao član zvanične vojne delegacije SCG, zadužene za učešće u zajedničkim vežbama bugarske vojske i Vojske SCG. Branković je uhapšen u hotelu bugarskog ministarstva odbrane, gde je odsela delegacija Vojske SCG.

Poslednji put, srpska javnost zainteresovala se za Borisova kada je Jocić, koji pred srpskim pravosudnim organima odgovara zbog optužbi da je nagovorio Miodraga Prodanovića i Bojana Milosavljevića da ubiju Gorana Marjanovića, priznao pred sudom da mu je dok je boravio u inostranstvu „bilo teško”, ali da su bugarske obaveštajne službe znale sa kim ima problem, pa su stale iza njega. Borisov je tvrdio da je Sreten Jocić naručio atentat na njega a ovaj pak, na pretresu, da su njih dvojica – izvrsni prijatelji. Zbog svega toga je bugarska Skupština osnovala anketni odbor da ispita celu stvar, ali se, kako saznajemo, odbor ni do danas nije sastao.