„Žrtvovanje” zbog izgleda

Dugo zadržavanje ispred ogledala, korišćenje raznih pomada, razmišljanje o tome šta bi još moglo da se kupi što bi uticalo da se poprave nedostaci na telu – tipično je ponašanje ženskog sveta.

A još kada dođe leto i kad se gotovo sve pripadnice „nežnijeg” pola pomame za raznim tretmanima da bi zbog odlaska na more za nedelju dana skinule nagomilani celulit, slepo prateći reklame za lep izgled koji plasiraju ženski magazini, akcija ulepšavanja postaje pravo mučenje. Zašto?

Zato što se mnoge žene trude da u salonima „izglancaju” kožu do savršenstva, potpuno zapostavljajući svaki drugi aspekt svog života. Ipak, iz iskustva dama u okruženju, mislim da neke upravo u ovom letnjem periodu reše da „oblikuju” svoje telo tretmanima kod kuće. Ali, problem je što je mali broj onih koji to disciplinovano rade svaki dan, i zbog nedostatka vremena, i zbog manjka novca. Priznajem da sam i ja u toj grupi. Prošle subote pozvala sam jednu od najboljih prijateljica – Vesnu i predložila joj da napravimo pravi kozmetički eksperiment u stanu. Pripremila sam sve kreme i bočice koje sam imala, donela je i ona svoje, a onda smo krenule u sređivanje. Prvo je usledilo „pilingovanje” tela, onda smo se bacile na stavljanje „pakovanja” za celulit i obmotavanje nogu folijom (čule smo da to daje bolji efekat), pa onda utrljavanje kreme masažerom, a zatim je došao trenutak za stavljanje pomade protiv strija. Posle četiri sata trljanja tela, ruke su počele da nas bole, ali odlučile smo da ne odustanemo od borbe za lepši izgled, pa smo krenule i sa mazanjem krema za zatezanje... Istovremeno smo shvatile da moramo da „ubijemo” mitesere na licu i da se rešimo koje sitne bubuljice, a onda smo posle držanja tri maske od po pola sata prešle na sređivanje kose. I tu smo odvojile dodatna dva sata dok smo držale ulje za jačanje korena kose, zatim pranje jednim šamponom, pa drugim... I naravno da to ne može da se završi bez specijalnog regeneratora... Već je bilo veče kada smo mrtve umorne ulepšavale pete radeći jedan običan pedikir, a kada smo prešle na lakiranje noktiju i pokušale da se prisetimo šta smo sve konkretno koristile u „našem” tretmanu za lepotu, iskreno govoreći – više nismo ni znale. Vrhunac je bio kada smo se posle celodnevnog „mučenja”, koje nas je više umorilo nego što nam je prijalo, videle sa našim jačim polovinama. Oni nisu primetili ama baš nikakvu promenu. Vesna i ja smo se samo pogledale i dogovorile da više ne gubimo nijedan sunčani dan na ovakvu vrstu ulepšavanja. Ma bolje da nabacimo osmeh i da izađemo u šetnju. Bar će nam više prijati.