„Жртвовање” због изгледа

Дуго задржавање испред огледала, коришћење разних помада, размишљање о томе шта би још могло да се купи што би утицало да се поправе недостаци на телу – типично је понашање женског света.

А још када дође лето и кад се готово све припаднице „нежнијег” пола помаме за разним третманима да би због одласка на море за недељу дана скинуле нагомилани целулит, слепо пратећи рекламе за леп изглед који пласирају женски магазини, акција улепшавања постаје право мучење. Зашто?

Зато што се многе жене труде да у салонима „изгланцају” кожу до савршенства, потпуно запостављајући сваки други аспект свог живота. Ипак, из искуства дама у окружењу, мислим да неке управо у овом летњем периоду реше да „обликују” своје тело третманима код куће. Али, проблем је што је мали број оних који то дисциплиновано раде сваки дан, и због недостатка времена, и због мањка новца. Признајем да сам и ја у тој групи. Прошле суботе позвала сам једну од најбољих пријатељица – Весну и предложила јој да направимо прави козметички експеримент у стану. Припремила сам све креме и бочице које сам имала, донела је и она своје, а онда смо кренуле у сређивање. Прво је уследило „пилинговање” тела, онда смо се бациле на стављање „паковања” за целулит и обмотавање ногу фолијом (чуле смо да то даје бољи ефекат), па онда утрљавање креме масажером, а затим је дошао тренутак за стављање помаде против стрија. После четири сата трљања тела, руке су почеле да нас боле, али одлучиле смо да не одустанемо од борбе за лепши изглед, па смо кренуле и са мазањем крема за затезање... Истовремено смо схватиле да морамо да „убијемо” митесере на лицу и да се решимо које ситне бубуљице, а онда смо после држања три маске од по пола сата прешле на сређивање косе. И ту смо одвојиле додатна два сата док смо држале уље за јачање корена косе, затим прање једним шампоном, па другим... И наравно да то не може да се заврши без специјалног регенератора... Већ је било вече када смо мртве уморне улепшавале пете радећи један обичан педикир, а када смо прешле на лакирање ноктију и покушале да се присетимо шта смо све конкретно користиле у „нашем” третману за лепоту, искрено говорећи – више нисмо ни знале. Врхунац је био када смо се после целодневног „мучења”, које нас је више уморило него што нам је пријало, виделе са нашим јачим половинама. Они нису приметили ама баш никакву промену. Весна и ја смо се само погледале и договориле да више не губимо ниједан сунчани дан на овакву врсту улепшавања. Ма боље да набацимо осмех и да изађемо у шетњу. Бар ће нам више пријати.