Ko se javlja dečjoj SOS liniji

Najlogičnije je da dete ima podršku u svojoj porodici. Ako je nema onda nastaje problem. Zašto dete nema podršku u porodici? Jedan od razloga je taj što je u poslednjih dvadesetak godina došlo do njene dezintegracije.

U školi dete može da stvara probleme i ako nastavnici pozovu roditelje na razgovor u pedagoško-psihološku službu, a ako se oni ne odazovu onda se problem uvećava. To dete će u prvom trenutku biti srećno što mama i tata nisu došli, ali kasnije će biti razočarano.

Tu, dakle, jedna karika nedostaje. Škola kao vaspitna ustanova normalno funkcioniše ako je sve u redu. Ali trebalo bi da postoji uhodani mehanizam za situacije kad u školi uoče problem i da mogu odmah da ga rešavaju u saradnji s roditeljima. Škola može da pozove policiju, ako je reč o nečijoj agresiji, ali tada je već kasno.

U školama postoje pedagozi i psiholozi, međutim, deca ih ne smatraju osobama kojima mogu da se povere. I dalje se suočavamo sa starom praksom da nastavnici govore: nisi dobar, ići ćeš kod pedagoga. Znači pedagog nije predstavljan kao čovek od poverenja. Reč je o prebacivanju odgovornosti: ja sam bespomoćna, ali ću te uplašiti pedagogom i psihologom. Tako se formira svest i kod deteta i kod roditelja da kad učenik kaže da je išao kod pedagoga-psihologa onda je to nešto najgore. Svakako, stvar se ne sme uopštavati.

Moramo formirati timove i delovati preventivno, već u najmlađem uzrastu, još u vrtiću kad se mogu uočiti prvi problemi (hiperaktivna ili agresivna deca). Ako takva deca nisu prepoznata na vreme, kasnije će problemi biti veći. Oni u školi slabije slušaju, slabije čitaju, imaju slabiju pažnju itd. Dešava se da učiteljica hoće da prebaci takvog učenika u drugo odeljenje, uz obrazloženje da treba da promeni sredinu. Isto tako, roditelji se ljute na dete kad nema dobre ocene, pa ono više ne sme ni da ih pominje. I tako deca dospevaju do pubertetskog doba s mnogim nerazrešenim situacijama i dilemama.

SOS liniji se javljaju deca koja se suočavaju s nedostatkom koncentracije i poteškoćama u savladavanju školskog gradiva. Deca ne znaju da uče. Ne mora svaki roditelj da uči dete kako se uči. Ali nastavnik bi trebalo da ih nauči.

To ne značida samo škola treba da vaspitava decu. Roditelji su najvažniji, zatim ostali. Ali mi ne znamo kakvi su odnosi među roditeljima i da li deca uče agresivnost u porodici. S druge strane, biti demokratičan u porodici ne znači da granice u ponašanju za dete ne postoje. Naprotiv, granice, i kazne, moraju da postoje.

Dečijoj SOS liniji u Srbiji, koja radi 24 sata 365 dana u godini, javljaju se deca od devet do 15-16 godina. U 80 odsto slučajeva to su adolescenti. Ali javljaju se i odrasli, razvedeni roditelji, potencijalne samoubice… Ipak, većinom se javljaju mlađi adolescenti koji imaju probleme u odnosima sa vršnjacima. Često je reč o napadu na slabijeg koji je meta nekog fizički jačeg zbog neostvarenih želja i potreba.

Jer nezadovoljstva na nekom drugom planu iskazuju se kroz maltretiranje vršnjaka. Onda to dete, takvo, uniženo, poniženo, postaje potencijalni agresor, jer će i ono naći nekog drugog ko će se pojaviti kao njegova žrtva. To su klasične priče o nasilju: žrtva postaje agresor. Nedavno me je noću zvalo dete i pričalo upravo to – na koji način ga je maltretirala grupa vršnjaka, od toga da mu uzimaju pare, skidaju majice, ćuškaju ga kad prođu pored njega. Onda mi je on u tom telefonskom razgovoru rekao – jedino rešenje je nož. I onda smo pričali o opcijama šta će taj nož da donese njemu i njima. Pitam ga šta posle noža? Pa ne znam. Suočavanje s realnošću bilo je bolno ali i neophodno. Rekao je da će razmisliti o posledicama. Ako dete ne suočite s posledicama impulsivnih postupaka onda je situacija visoko rizična. Jer deca se suočavaju s krizom identiteta, izlaze iz porodičnog kruga, dospevaju u društvo vršnjaka, što za njih može da bude vrlo bolno ako ta komunikacija nije dobra i ako nisu prihvaćeni.

Mi kroz razgovor saznajemo i to koja je osoba od poverenja za dete koje nam se javlja. Majke su od najvećeg poverenja, zatim drug ili drugarica, pa ostali.

*Supervizor dečije SOS linije, psiholog