Umro Volter Kronkajt

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18. jula – Legenda televizije Volter Kronkajt umro je u 93. godini sinoć u Njujorku, ali i ovde i u svetu ostaje uzor kolegama koji objektivno informisanje još smatraju najvažnijom novinarskom dužnošću. Slavu „čoveka kome Amerika najviše veruje” dosad mu niko nije osporio, pa u istoriju opštenja s javnošću odlazi kao jedan od najuglednijih kreatora preciznog izveštavanja. Njegov pristup opstaje kao jaka protivteža širećim interpretacijama stvarnosti u stilu „ako moje mišljenje ne odgovara činjenicama, utoliko gore po činjenice”.

Kao voditelj Si-Bi-Esovih „Večernjih vesti”, obeležio je burne dve decenije (1962–1981) na način kojim je njegova objektivnost više uticala na mnjenje nego tuđa ubeđivanja i služila kao kompas u kovitlacu vanredno jakih opštih strepnji i nada, uzleta i padova. „To je tako” njegove su reči koje su doživljavane kao dragocena doza izvesnosti u istrajnim neizvesnostima.

Radije je svedočio o događajima nego što je davao sopstveni sud o njima, ali kad bi ih ipak ocenio, njegova reč bi bila presudna. Povremeno i prelomna, kao kad je njegov kritički izveštaj s vijetnamskog ratišta uticao na tadašnjeg predsednika Lindona Džonsona da odustane od kampanje za reizbor.

Poznavao je sve šefove Bele kuće tog doba ali to, ukazuju ovdašnji hroničari, nije omelo njegovu vrhunsku odgovornost prema publici. Svestan te odgovornosti, snagu uveravanja je prepuštao – činjenicama. I kad je izveštavao o nuklearnim rizicima, hladnoratovskim nadmetanjima, aferi „Votergejt”, stranačkim skupovima kao i u dva slučaja u kojima je dopustio da se primeti njegova emotivnost – povodom ubistva Džona Kenedija i stupanja prvog čoveka na tlo Meseca…

Ostao je uticajan u javnosti i posle penzionisanja 1981. U stručnoj anketi 1995. zauzeo je prvo mesto u sedam kategorija vrednovanja televizijskih novinara.

Saučešća povodom njegove smrti (od posledica demencije) poslalo je mnoštvo uglednika. Među njima i predsednik Barak Obama, istakavši da je Kronkajt bio jedna od nacionalnih „ikona”, čovek „kome smo verovali kao vodiču kroz najvažnije teme dana i koji nas nikad nije izneverio”.

U svim medijima danas je Kronkajt tema dana. Smrt je tome samo povod, a razlozi za maksimalni publicitet nalaze se u oživljavanju profesionalne zaostavštine ličnosti kojoj je Amerika verovala u nizu neverica, koje se sada pojavljuju o novim vidovima…

M. Pantelić