Varonjin "uhapsio" jelku

Jelke i lampioni podsećaju da u Evropi slede božićni i novogodišnji praznici – jednonedeljno utonuće ljudi svake vere u spokoj. 
U Kišinjevu, u Moldaviji, kojim su odnedavno zavladali moldavski "reformisti", božićno drvce (jedna pozamašna jelka) uspravljeno je u tom smislu na glavnom trgu već devetog decembra. Taman za period Božić–Nova godina–Božić, s obzirom na to da jedni Hristovo rođenje slave po jednom, a drugi po drugom kalendaru. Računalo se, praznik je. A sad, dan dva ranije ili kasnije, neka svako sam izabere. Novo je doba. Život ne trpi više podvajanja. Pretopile su se ortodoksije.

E, pa, u Moldaviji nije tako.

Devetog decembra u noć naletela je policija i, po naredbi šefa države – "uhapsila" jelku. Skinuli su drvo. Ne može. Nije Moldavija Evropa. U Moldaviji jelke će se postaviti 30. decembra, kao u pravoslavnoj Rusiji, naredio je predsednik Moldavije Varonjin.

Varonjin tera inat proevropskim Kišinjevcima. Jedanput je i on vodio njihovo političko kolo, u vreme "Ukrajine". Ali promenio je (po ko zna koji put) kaput i sada gubi. Nestaje mu političko tle pod nogama. Njegovi komunisti izgubili su vlast u prestonici.

Varonjin, dabome, nije u pravu. U "pravoslavnoj Rusiji" (Rusija se sama inače izjašnjava kao država hrišćana, pravoslavnih i katolika, muslimana i Jevreja) jelke su odavno već na trgovima. Bleštave su kao i na kontinentu. Nameštene su dovoljno na vreme da mogu ulepšati Božić Rusima katolicima, pa "najluđu noć" vernicima za provod, i onda Božić pravoslavnima. Tako je bar u prestonicama, Moskvi i Sankt Peterburgu.

Tako je bilo i u Kišinjevu, ali 2006. kada je šef države bio bolje raspoložen.

Ali ima Varonjin svoj prikriveni jad. Beži mu narod. Od vremena od kojeg su i Rumuni u Evropi, u Moldaviji je jagma Moldavaca za rumunskim državljanstvom i pasošima.

Motiv ideje "da se bude Rumun" jeste želja da se na svaki način izađe iz moldavskog rezervata. "Preko" mami širina prostora. Slutnja većih mogućnosti… Otvorena je budućnost.

Piše u novinama, u Bukureštu ima milion i po moldavskih zahteva za rumunsko državljanstvo.   

Milion i po ravno je brojnosti moldavskog biračkog tela. Na četiri miliona stanovnika to je bezmalo četrdeset odsto populacije. S kim će, ako se ovako produži, trajati zlosrećna Moldavija?    

Varonjin poziva da se iskaže patriotizam.  "Patrija" građanina pulsira tamo gde je građaninu dobro. Predsedniku preti opasnost da u Moldaviji ostane poslednji "patriota".

A oseća se kao u kleštima. Levo niz Dnjestar – pripadnost Moldaviji osporava nepriznata "Pridnjestrovska republika". Na desnoj obali – čini mu se da Bukurešt "rumunizuje" ostatak. Ceh teskobe šefa države morala je izgleda da plati nedužna božićna jelka.

Međutim, još nije sve gotovo. Kao Rusi i Ukrajinci "nezavisnog" Pridnjestrovlja, ni Dorin Čirtoaka, novi gradonačelnik Kišinjeva, ne ustupa i ne popušta. On će jelku ipak postaviti, 23. decembra. Makar dva dana, ali pre Božića moldavskih unijata, pravoslavaca pod suprematijom Vatikana.

Kišinjevska javnost podržava gradonačelnika. Kišinjevska policija šefa države. Policija preti – "uhapsiće" i sledeće drvo.

I eto sasvim dobrog načina da već pogođenom narodu dozlogrdi i praznik. Sada je, umesto pretprazničnog spokojstva, napetost u porastu.

"Bilo bi mnogo smešno da nije toliko tužno", citiran je Moldavac Igor Bocan, politički analitičar.