Tajna Gluvog potoka

Gluvi potok na Jastrepcu – Još šezdesetih godina prošloga veka prof. dr Kosta Petković je na južnim padinama Jastrepca naišao na iznenađujuće ostatke životinjskog sveta: u koritu i po obalama Gluvog potok, iznad sela Prebreze, pronađeni su delovi vilice mastodonta (preteče mamuta) iz paleolita. Samo otkriće bilo je senzacija, ali je još veće iznenađenje bilo što su na tom lokalitetu pronađene i kosti hijene, žirafe i gazele, čija su prirodna staništa daleko od ovih krajeva.

– Verovatno su u ove dubodoline u neka davna vremena stigle bežeći ispred neke velike prirodne katastofe ili tektonskih poremećaja ogromnih razmera – iznosi nam jednu od pretpostavki biolog Ana Lović dodajući da su ovde nađeni i fosilni ostaci ptice na gnezdu sa 13 jaja, kao i glava hijene (sada se nalazi u Prirodnjačkom muzeju). Prema njenim rečima procenjuje se da ovaj lokalitet „čuva uspomenu” na vreme od pre deset do 16 miliona godina.

Do sela Prebreze i kuće Rada Rakonjca stižemo u društvu Mira Krasića, direktora prokupačkog Fonda za ekologiju, koji nas „ladom nivom” zapuštenim putevima dovozi do guste bukove šume, odakle nastavljamo pešice. Vodi nas starina Rade samo njemu znanim stazama. Okolo, kolonije raznih gljiva, jestivih i otrovnih, neobično planinsko cveće, netaknuta priroda. Najzad, ukazuje se velika dubodolina kroz koju teče bistra gorska voda. Baš kraj vode, Rakonjac podiže jedan kamen i kaže da je to deo vilice mastodonta. Uverismo se tek kad videsmo zube. Iz zemlje se nazire još veći primerak... Ima toga svuda, kaže on.

– Pamtim dok smo kao deca čuvali ovce, gledali smo ove zube, ali niko nije smeo da dira. Mnogo kasnije, kad sam odrastao i po prirodnjačkim muzejima viđao delove skeleta davno izumrlih životinja setio sam se našeg Gluvog potoka. Deo vilice mastodonta dao sam Draganu Popoviću, direktoru muzeja u Prokuplju. Posle je o tome pisalo u „Topličkim novinama”, počeli su da dolaze naučnici... Bilo je to tačno pre pedeset godina – kaže Rade Rakonjac.

A onda, vremenom, sve je palo u zaborav i zaraslo u neprohodan čestar. Miro Krasić kaže da je Fond za ekologiju, na čijem je čelu, dobio da se stara o ovom muzeju pod nebom. U maju ove godine proglašen je spomenikom prirode prve kategorije i stavljen pod zaštitu.

– Sačinili smo detaljan projekat uređenja ovog lokaliteta, plan istraživanja i prezentacije Gluvog potoka – kaže Krasić dodajući da se nada da će priteći i novac da se sve zamišljeno i ostvari. Biće i donacija, veruje, kao što je i „lada niva”, kojom smo se probili nadomak Gluvog potoka, dar vlade Norveške.