Neočekivani znaci oživljavanja nemačke privrede

Ako se prvi ohrabrujući nagoveštaji o neočekivano brzom oporavku najsnažnije privrede Starog kontinenta ostvare, biće to najbolji poklon najmoćnijoj ženi sveta, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, neposredno pred parlamentarne izbore. Uprkos sumornim predskazanjima Međunarodnog monetarnog fonda, čiji su eksperti doskora tvrdili da će nemačka ekonomija i sledeće godine osećati posledice dramatične svetske krize, njihove nemačke kolege tvrde da je „dno dotaknuto” i da će u drugom polugodištu biti čak zabeležen blag privredni rast.

Nemački berzanski indeks DAX, koji revnosno „opipava puls” trideset najvećih i najuspešnijih firmi u ovoj zemlji, danima zaredom beleži uočljiv uspon. Anketa realizovana za potrebe „Velt am zontaga”, čiji rezultati su juče obelodanjeni, pokazuje „vedrije raspoloženje” među poslodavcima i fabrikantima. Iz nekoliko velikih koncerna javljaju da su se doskora ogromne zalihe praktično „istopile” i da se proizvodnja iznova zahuktava.

Eksperti najveće nemačke osiguravajuće kuće „Alijanc” saopštavaju da će sledeće sedmice izaći u javnost sa potpuno korigovanim prognozama privrednog rasta. U trećem i četvrtom kvartalu je vrlo moguć privredni rast po stopi od dva odsto, kategoričan je vodeći ekonomista „Alijanca” Šnajder. On za narednu, 2010. godinu računa čak sa stopom rasta od 2,5 odsto. A gotovo do juče stručnjaci su bili uvereni da će i naredne godine stizati loše vesti.

Neočekivano ohrabrujući znaci oporavka nemačke privrede, uz slične nagoveštaje koji stižu s one strane Atlantika, iz SAD, podstakli su oprezni optimizam i u poslovično uzdržanim institutima i uverenje da je najgore možda prošlo. Eksperti, međutim, upozoravaju da se znaci oživljavanja u proizvodnji neće automatski i tako brzo preliti i osetiti na tržištu rada. Broj nezaposlenih će i dalje, bar neko vreme, rasti i to je glavni razlog što se na domaćem terenu ne računa s takođe brzim povratkom potrošačke groznice.

Velika nemačka prednost u izvozu – poslednjih godina Nemačka je opet preuzela šampionsku poziciju, ispred SAD i Japana – pokazala se tokom sadašnje krize kao velika mana: velika tržišta su se zatvarala i ispostavljala negativan račun izvozno jako orijentisanoj privredi.

Sve do ovih ohrabrujućih nagoveštaja verovalo se da će predstojeća izborna kampanja biti pod teškom senkom razorne finansijske i privredne krize. Iako je nemačka vlada ubrizgala, preko dva gigantska konjunkturna paketa, preko sto milijardi evra u finansijski krvotok i infrastrukturu, u javnosti se stvarao utisak da Merkelova nije bila dorasla tako teškom izazovu i iskušenju, da je delovala kolebljivo i reagovala usporeno.

Ako zaista poslednje ohrabrujuće vesti ne budu varljive, takva predstava o prvoj nemačkoj kancelarki će se brzo promeniti i ona bi, s velikom verovatnoćom, mogla da računa s drugim mandatom na najvažnijem političkom položaju u zemlji. Njoj lično, i partiji na čijem je kormilu, Hrišćansko-demokratskoj uniji, političke akcije trenutno stoje daleko bolje nego njenom rivalu, šefu diplomatije (i vicekancelaru) Franku Valteru Štajnmajeru i stranci čiji je on kandidat za saveznog kancelara – Socijaldemokratskoj partiji.

Pod uslovom da se do 27. septembra, do dana izbora za Bundestag, ne dogodi neko čudo, Štajnmajer protiv Merkelove, kako stvari trenutno stoje, zaista nema nikakvih šansi.