Tropski komarci prete Srbiji

Komarci iz tropskih krajeva koji prenose opasne bolesti zahvaljujući klimatskim uslovima „uspevaće” i u našim krajevima, a visoke temperature u principu umanjuju učinak hemije koju nam avioni sipaju iznad glava. Sve u svemu – i vrućine rade za komarce, iako se Beograđani raduju najavljenom zaprašivanju i očekuju da će koliko za dan-dva povratiti miran san. I bez problema šetati pored reka i po šumama, ne boreći se sa dosadnim krvopijama.

Profesor dr Marija Zgomba sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, iz Laboratorije za medicinsku i veterinarsku entimologiju, koja se suzbijanjem komaraca bavila i u svojoj doktorskoj disertaciji, upozorava:

– Visoke temperature nisu pogodne za suzbijanje odraslih komaraca merama koje se sada predviđaju, a to je primena insekticida iz grupe piretroida. Kada se ovi insekticidi apliciraju iz aviona na temperaturama iznad 30 stepeni Celzijusa efikasnost im opada. Osim toga, ove mere trebalo bi da su samo korektivne: da suzbiju odrasle forme koje su se razvile iz izvorišta, koja iz nekih razloga nisu obrađena – objašnjava naša sagovornica.

Naravno, zato odmah pitamo da li je zbog vrućina neophodno primeniti drugačiji način borbe protiv komaraca u odnosu na onaj koji već postoji.

– Ne. Osnovno u opredeljenju uspešnog, racionalnog i ekološki prihvatljivog suzbijanja komaraca jeste suzbijanje larvi u njihovim izvorištima. Najcelishodnije je za „rečne” komarce koristiti sredstva protiv larvi. Ženke ove grupe komaraca polažu jaja u plitak sloj zemljišta pored reka, na terene koji se plave. Kada taj deo priobalja bude poplavljen, za nekoliko dana iz jaja se razvijaju larve koje, u zavisnosti od temperature vode, mogu da, opet za nekoliko dana, budu odrasli komarci – dodaje profesorka Zgomba.

Prof. dr Marija Zgomba, upisana među osnivače Evropskog udruženja za suzbijanje komaraca 1999. godine, to dobro zna.

– Sve evropske zemlje su se orijentisale na suzbijanje larvi u njihovim izvorištima. Suzbijanje odraslih formi se skoro više nigde ne sprovodi. Nema nikakvih spektakularnih otkrića. Osnovno je uložiti mnogo napora u mapiranja svih izvorišta, u ozbiljan program praćenja i nadgledanja i izbor metoda primene ekološki prihvatljivih, bezbednih preparata – sažima iskustva dr Zgomba.

Ona upozorava da je u drugim evropskim zemljama okosnica svih programa suzbijanja komaraca zasnovana je na suzbijanju larvi u njihovim izvorištima.

Rajna Popović

-----------------------------------------------------------

Prenose malariju, žutu groznicu…

Koje bolesti mogu da prenesu, da li neke koje do sada ovde nismo imali kao masovniju pojavu?

– Područje rasprostranjenja tropskih i drugih vrsta prvobitno povezanih sa toplijim klimatima se proširilo. Najupečatljiviji primer je Aedes/stegomia albopicta, poreklom sa Dalekog istoka, koji putuje svetom. Rod komaraca Anopheles prenosi malariju, arboviruse i filarijazu, oni iz roda Aedes ujedom mogu da zaraze čoveka žutom groznicom, japanskim encefalitisom pri čemu komarci roda Culex još doprinose širenju virusa zapadnog Nila – pobraja dr Zgomba bolesti koje bi tropski komarci, skloni seobama, mogli da nam masovnije donesu. Pogotovo što kod nas nema uništavanja larvi, kojim bismo mogli da se oslobodimo glavobolje zbog komaraca i njihovog dosadnog zujanja.