Bil Gejts reprogramira školstvo u SAD

Apel najbogatijeg Amerikanca da se obrazovni sistem poboljša uprkos finansijskoj krizi

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 22. jula – Školstvo u Americi nije dobro uređeno, puno je mana, i neophodno je da se reprogramira, poručio je najbogatiji čovek i jedan od najuticajnijih vanpolitičkih aktera sveta Bil Gejts. Ovakvom ocenom, koju iznijansirano daje već godinama, juče je praktično podržao i reformski kurs novog predsednika Baraka Obame, koji insistira na korenitim promenama obrazovnog sistema kao uslovu za stabilizaciju društvenih prilika i jačanje nacionalne pozicije u sve žešćoj globalnoj konkurenciji znanja i dostignuća.

Po procentu mladih koji doguraju do diplome više škole, Amerika je tek na 10. mestu među industrijalizovanim zemljama, konstatovao je Gejts u govoru na skupu Nacionalne konferencije lokalnih zakonodavaca i od 5.500 njenih prisutnih članova zatražio da „lobiraju” da se situacija u školstvu poboljša uprkos budžetskoj krizi koja je zahvatila mnoge ovdašnje savezne države. Novu šansu za pregnuća vidi u činjenici da je Obaminim „stimulativnim planom” predviđeno 100 milijardi dolara za hitne prepravke u zapostavljenim delovima prosvetne mreže.

Ta svota bi, po Gejtsu, trebalo da bude iskorišćena prvenstveno za povećanje efikasnosti nastave i usavršavanje merila za procenu uspešnosti obrazovanja. Preciznije, da se utvrdi: da li je visoki procenat odustajanja od školovanja („svake godine milion đaka napusti srednje škole”) posledica i neodgovarajuće nastave, da li je izvršen izbor najboljih nastavnika, da li su svedočanstva i diplome zaista garanti kvalifikovanosti…

Predložio je i da se „ujednače standardi” i prosvetne ustanove rangiraju po broju đaka koji su u njoj stekli diplome, a ne kao dosad po broju upisanih. Ocenio je, takođe, da je neophodna modernizacija jer je „školstvo tehnološki najzaostaliji deo sistema”.

Njegove primedbe i predlozi upućeni su institucijama koje prethode univerzitetskom obrazovanju čiji se dometi, pogotovu postdiplomski, visoko cene i ovde i u svetu. Ukazao je naročito, kao i Obama, na potrebu da se unaprede više škole (dvogodišnje, posle srednje) tako da se što više mladih okvalifikuje za stručnije i bolje plaćene poslove.

Dobrotvorna „Fondacija Bila i Melinde (njegove supruge) Gejts” je od 2000. do 2008. godine uložila blizu četiri milijarde dolara za popravljanje srednjeg školstva i stipendiranje učenika, mahom iz siromašnih i porodica etničkih i rasnih manjina. Rezultati su, kažu hroničari, doneli „neujednačene” rezultate, jer su problemi u školstvu toliko veliki, da nije izvesno da može da ih otkloni i Obamin masivni stabilizacioni program.

Šef Bele kuće je u nekoliko navrata istakao, pa i prilikom susreta sa astronautima koji su prvi kročili na Mesec, da je cilj reformi da Amerika do 2020. postane zemlja s najvećim brojem diplomaca viših škola, pre svega prirodno-matematičkog smera, u svetu. Tome treba, međutim, da prethodi bolje osnovno obrazovanje jer prema dostupnim zvaničnim podacima ovdašnji petnaestogodišnjaci zaostaju za vršnjacima iz drugih zemalja OECD baš po pokazanom znanju u matematici i drugim prirodnim naukama.

Prognozere bodri okolnost da su se sada na istoj reformskoj liniji našli Gejts i Obama. Kao dvojac koji, na različite načine, „drma svetom” – tako da se pretpostavlja da bi mogao da „prodrmusa” i lokalni, prilično učmali, obrazovni sistem.

M. P.