Бил Гејтс репрограмира школство у САД

Апел најбогатијег Американца да се образовни систем побољша упркос финансијској кризи

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 22. јула – Школство у Америци није добро уређено, пуно је мана, и неопходно је да се репрограмира, поручио је најбогатији човек и један од најутицајнијих ванполитичких актера света Бил Гејтс. Оваквом оценом, коју изнијансирано даје већ годинама, јуче је практично подржао и реформски курс новог председника Барака Обаме, који инсистира на коренитим променама образовног система као услову за стабилизацију друштвених прилика и јачање националне позиције у све жешћој глобалној конкуренцији знања и достигнућа.

По проценту младих који догурају до дипломе више школе, Америка је тек на 10. месту међу индустријализованим земљама, констатовао је Гејтс у говору на скупу Националне конференције локалних законодаваца и од 5.500 њених присутних чланова затражио да „лобирају” да се ситуација у школству побољша упркос буџетској кризи која је захватила многе овдашње савезне државе. Нову шансу за прегнућа види у чињеници да је Обаминим „стимулативним планом” предвиђено 100 милијарди долара за хитне преправке у запостављеним деловима просветне мреже.

Та свота би, по Гејтсу, требало да буде искоришћена првенствено за повећање ефикасности наставе и усавршавање мерила за процену успешности образовања. Прецизније, да се утврди: да ли је високи проценат одустајања од школовања („сваке године милион ђака напусти средње школе”) последица и неодговарајуће наставе, да ли је извршен избор најбољих наставника, да ли су сведочанства и дипломе заиста гаранти квалификованости…

Предложио је и да се „уједначе стандарди” и просветне установе рангирају по броју ђака који су у њој стекли дипломе, а не као досад по броју уписаних. Оценио је, такође, да је неопходна модернизација јер је „школство технолошки најзаосталији део система”.

Његове примедбе и предлози упућени су институцијама које претходе универзитетском образовању чији се домети, поготову постдипломски, високо цене и овде и у свету. Указао је нарочито, као и Обама, на потребу да се унапреде више школе (двогодишње, после средње) тако да се што више младих оквалификује за стручније и боље плаћене послове.

Добротворна „Фондација Била и Мелинде (његове супруге) Гејтс” је од 2000. до 2008. године уложила близу четири милијарде долара за поправљање средњег школства и стипендирање ученика, махом из сиромашних и породица етничких и расних мањина. Резултати су, кажу хроничари, донели „неуједначене” резултате, јер су проблеми у школству толико велики, да није извесно да може да их отклони и Обамин масивни стабилизациони програм.

Шеф Беле куће је у неколико наврата истакао, па и приликом сусрета са астронаутима који су први крочили на Месец, да је циљ реформи да Америка до 2020. постане земља с највећим бројем дипломаца виших школа, пре свега природно-математичког смера, у свету. Томе треба, међутим, да претходи боље основно образовање јер према доступним званичним подацима овдашњи петнаестогодишњаци заостају за вршњацима из других земаља ОЕЦД баш по показаном знању у математици и другим природним наукама.

Прогнозере бодри околност да су се сада на истој реформској линији нашли Гејтс и Обама. Као двојац који, на различите начине, „дрма светом” – тако да се претпоставља да би могао да „продрмуса” и локални, прилично учмали, образовни систем.

М. П.