Vujasinovićevi saveti zlata vredni

Centar Slobodan Nikić, koji se rodio na 79. rođendan lista "Politika" – 25. januara 1983, jeste najmlađi član prve postave naše vaterpolo reprezentacije čiji prošlonedeljeni uspeh na Tašmajdanu nikoga nije ostavio ravnodušnim. Posle osvajanja zlatne medalje na 27. evropskom šampionatu ističe da je doživeo veliko olakšanje. To je i razumljivo, jer su "plavi" uložili ogroman trud da bi ispunili očekivanja svojih navijača, tim pre što su prvi put igrali pod imenom Srbija i uz himnu "Bože pravde".

– Kao svetski i evropski prvaci i domaćini imali smo obavezu da osvojimo zlato. Igrali smo i protiv tradicije, jer poznato je da domaćin nikada nije osvajao šampionat. Ipak, u nama nijednog trenutka nije bilo sumnje da ćemo stići na vrh. Nismo sumnjali ni pri vođstvu Mađara od 5:2 u finalu... – rekao je Nikić.

Sudeći po odnosu snaga u svetskom vaterpolu poslednjih godina, što je potvrdio i šampionat u Beogradu, Srbija i Mađarska bi trebalo da odlučuju i o olimpijskoj tituli u Pekingu 2008. Pre toga su Svetsko prvenstvo u Melburnu dogodine i Evropski šampionat u Malagi kroz dve godine.

– Nepisano je pravilo da je lakše popeti se na vrh nego ostati na njemu. Naš cilj je da budemo još jači i da uvećavamo kolekciju zlatnih medalja. Mislim da Mađari sada imaju kompleks od nas i da moraju mnogo više darazmišljaju o nama nego mi o njima. Ovoj našoj generaciji nedostaje samo olimpijsko zlato i to je ono što nas trenutno najviše inspiriše.

U sportu je motivacija bitan faktor, a naša reprezentacija je kost u grlu mnogima i svi imaju motiv da je sruše. Plansko uvođenje nekih mlađih igrača dovelo je do toga da srpski tim diše kao jedan, mada je razlika između najstarijeg Vladimira Vujasinovića (31) i najmlađih Filipa Filipovića i Andrije Prlainovića (19) – 12 godina. Neko bi pomislio da su mladi ti koji vuku...

– Ništa mi nije teško kad vidim koliko se zalažu naši najiskusniji igrači koji su po 300 i više puta igrali za reprezentaciju – naglašava Nikić. – Gledam ih i divim im se. Kad se skupimo svakog leta oni se trude na treninzima kao da im je prvi put. Kapiten Vujasinović je primer svima u timu. Njegovi saveti zlata vrede.

Mnogi će se složiti da je poslednjih godina u našoj vaterpolo reprezentaciji najteže biti – centar. To mesto samo po sebi nameće "rudarski posao", a otkako se s njega povukao Igor Milanović, "plavi" su morali da promene način igre. Na šampionatu u Beogradu Nikić je bio na visini zadatka, kao najmlađi u prvoj postavi.

– Za mene je veliki izazov da igram na mestu na kojem smo u prethodnim generacijama imali sjajne igrače, kao što je bio Igor Milanović, najbolji vaterpolista na svetu. Danas se igra i malo drugačiji vaterpolo, fizički mnogo zahtevniji. Za ulogu centra je vrlo bitno i iskustvo, a ja imam tek 23 godine. Osećam da mogu još mnogo da napredujem o nadam se da ću to posebno dokazati na Olimpijskim igrama u Pekingu.

Što se tiče klupskih ambicija, Nikić se okreće grčkom prvenstvu:

– Imam još sve sezone ugovora sa Olimpijakosom. Želja mi je da doguramo što dalje u Ligi šampiona i da osvojimo nacionalno prvenstvo što je naš primarni cilj. U Atini mi je veoma lepo, od uslova za vaterpolo do klime koja mi baš prija.