Poslednje skretanje za Memfis

Memfis je rodno mesto rokenrola. Neki ga zovu i „gradom loših i slomljenih snova”. Iz ovih premisa može se izvući zanimljiv zaključak o odnosu spomenute muzike i onog što se nalazi iza lica njenih ljubitelja. „The Disco Outlaw”, novi album memfiskog sastava „Jack-O & The Tennessee Tearjerkers”, u skladu je sa takvim razmišljanjem.

Ekipu okupljenu oko ovog izdanja beogradska publika je imala prilike da vidi i čuje u septembru 2007. godine na fantastičnom koncertu održanom u Malom klubu SKC-a. Još uvek se priča o toj svirci.

Džek-O je Džek Jarber, poznatiji kao Džek Oblivijan. Reč je o legendarnom liku iz Memfisa. Nastupao je u sastavima „Compulsive Gamblers”, „Oblivians” i „Cool Jerks”, kultnim postavama sa garažne scene tog grada. Svirali su „atonalni bluz, prljavi rok i rokabili treš”.

Album „The Disco Outlaw” je treći koji je Džek-O snimio sa pratećim bendom „The Tennessee Tearjerkers”. Stav Tava Falka da je „garažni rok ’artistička forma’ kojoj se može pristupiti jednostavnim uzimanjem instrumenta u ruke” u osnovi je svih zbivanja na ovom albumu. Između muzike koju isporučuje Džek-O i slušalaca nema posrednika. Zvuk je pojeo mašine. Ono što je snimljeno u Memfisu pretvara se u živu svirku u sobi svakog pojedinačnog „slušača”.

Drečavi garažni mejkap ne sakriva žanrovsku raznovrsnost. Muzička vrteška se vrti od žestoke, raspomamljene, autobiografske uvodne numere „Ditch Road”, preko neorokabili dragulja „Switchblade Comb” i kantri lamenta „Homesick Gypsy”, do halucinantnog, močvarnog bluza „Blood Bank Blues”, koji bi mogao da se nađe i na repertoaru Nika Kejva.

Furiozne rokerske numere „Against The Wall” i „Stop Stalling” ruše, kao topovska đulad, sve barijere, a instrumental „Scratchy” Trejvisa Vemeka, jedina obrada na ploči, povezuje stvar sa rokerskim nasleđem. Pesme „Sweet Thang” i springstinovska „Crook For Your Look” otvaraju nove perspektive za Džeka-O i njegov bend.

Tako stoje stvari što se repertoara tiče. Muziciranje je muljavo, blatnjavo, masno. Valja i ljulja kao Misisipi. Tu i tamo se učini da mirišu benzin i motorno ulje, pričinjavaju se i varnice od električnog pražnjenja. „Ne treba skrivati ko su vam uzori”, glasi jedno od osnovnih pravila garažnog roka. U muzici sastava „Jack-O & The Tennessee Tearjerkers” čuju se i „The Rolling Stones” i „The Yardbirds”, baš kao i Bob Dilan i Den Pen, odnosno Brus Springstin i Tom Peti. 

U Memfis se, u muzičkom smislu, može stići blještavim avenijama koje nose imena Elvisa Prislija i Otisa Redinga, može i brzim putevima koje su trasirali Aleks Čilton i Džim Dikinson. Džek-O, njegov bend i njihovi garažni istomišljenici ukazuju na poslednje skretanje koje, kroz garaže, sokake i mračne jazbine vodi ka centru rodnog grada rokenrola.