Kruševo na početku minulog veka

Od našeg dopisnika
Skoplje – Kruševo, gradić u centralnoj Makedoniji poznat kao najviše naselje na Balkanu i kao rodno mesto pokojnog pevača Tošeta Proeskog, od pre neki dan slovi za prvi etnograd u Evropi, a povodom dvomesečne manifestacije kojom njegovi predani građani oživljavaju atmosferu s početka prošlog veka.

Ako je suditi po prvim impresijama namernika, postignut je ambijent nekadašnje turske kasabe. Kruševskom čaršijom i tesnim sokacima muvaju se osmanlije, age i begovi, askeri, komite, činovnici, trgovci, građani i raja pristigla iz okolnih sela, svi u uniformama i odeći iz davno prohujalih vremena.

Do juče moderni restorani i kafići preadaptirani su u nekadašnje mehane i čajdžinice, oživljeni su zaboravljeni i zabataljeni dućani nekadašnjih zanatlija. Ukratko, Kruševo se preko noći vratilo čitav vek unazad u vreme kad se ova prestonica Cincara u tajnosti spremala za čuveni Ilindenski ustanak.

Idejni tvorac ovog nesvakidašnjeg eksperimenta jeste Ranko Petrović Bubamara, biznismen i političar iz Skoplja, čovek čije su mnoge ideje pretvorene u stvarnost i već su postale tradicija. Petrović je pre dve godine ideju o Kruševu kao etnogradu predočio predstavnicima tamošnje lokalne samouprave i oni su je oberučke prihvatili i podržali. Svoj blagoslov i novac dalo je i Ministarstvo za kulturu i gradić je od prošlog vikenda istinski zaronio u daleku i slavnu prošlost.

Put od ideje do sadašnjeg osmanlijskog ambijenta u gradiću specifične arhitekture – nije bio lak. Petrovićeva agencija i tim mladih stručnjaka sačinili su projekat u kojem je sve do detalja isplanirano i osmišljeno.

Petsto vrednih Kruševčana, svih uzrasta, obrazovanja i zanimanja, uključilo se u povratak na početak minulog veka. Pedeset žena godinu dana bilo je angažovano na izradi autentične nošnje za turske velikodostojnike, askere, komite, zanatlije i naravno građanstvo.

Muški deo „restauratora prošlosti” radio je na ambijentima mehana, trgovačkih dućana i zanatlijskih radionica. Istovremeno, njihovi vlasnici su se pripremali kako bi se i sami, nošnjom i ponašanjem, uklopili u oživljavanje nekadašnjeg ambijenta slavnog Kruševa.

Sve to demonstrirali su najpre šefu države Đorđu Ivanovu i državnom vrhu a zatim i mnogobrojnim turistima, koji su se u nedelju sjatili u Kruševo iz svih krajeva Makedonije.

Ranko Petrović je pregrmeo „tremu” i mnogobrojnim okupljenim novinarima objašnjavao je da je presrećan što je njegova ideja oživotvorena i da je uveren da Kruševo neće biti etnograd u dva naredna letnja meseca, već cele godine i ubuduće.

Ističe da su ga na ovaj poduhvat podstakli položaj Kruševa, njegova arhitektura, slavna prošlost i sadašnja učmalost.

„Ovim projektom Kruševu i njegovim žiteljima pružena je prilika da sebi egzistenciju delom obezbeđuju od turista koji će dolaziti da vide Kruševo i njegove znamenitosti ali u jednom nesvakidašnjem ambijentu”, priča Petrović.

I Kruševčani se nadaju da će njihov grad postati nezaobilazna turistička destinacija. Cela priča o Kruševu kao etnogradu stigla je i do Bi-Bi-Sija, čija ekipa uveliko priprema specijalnu emisiju o oživljavanju prošlosti na Balkanu.