Plata za 70 kilograma šnicle

Od prosečne plate koja je prema poslednjim statističkim podacima iznosila 32 hiljade dinara građani Srbije jedva podmiruju osnovne potrebe.

Kako na hranu odlazi najviše budžeta, dobar deo odnesu i računi, u novčaniku gotovo ne pretekne ništa za odeću, obuću, školsku opremu, izlazak.

Uporedo sa slabljenjem standarda i sve manjim prilivima u trgovinama oživelo je i odloženo plaćanje, pa se danas u trgovinama opet prave redovi na kasama dok domaćice potpisuju omiljene „papire“ koji na naplatu dolaze sa zakašnjenjem od 90 dana.

Tako se pazare i sve druge stvari, od garderobe, do tehnike, pa čak i nameštaja. U modi su čekovi i plastika (kreditiranje platnim karticama ide i do godinu dana) a prosečna zarada legne na račun samo da bi pokrila već napravljene minuse.

Na statistički podatak da prosečna korpa vredi oko 35 hiljada dinara, nedavno su reagovala i udruženja za zaštitu potrošača, tvrdeći da je realnost potpuno drugačija.

Prema njihovoj računici prosečnoj četvoročlanoj porodici sa dva izdržavana člana, u kojoj dvoje radi i prima platu od po 32.000 dinara za mesec dana više nego skromnog života, potrebno je oko 78.000 dinara!

Samo za kupovinu 60 vekni belog hleba, 60 jaja, po 30 litara slatkog mleka i jogurta mesečno treba skoro 7.000 dinara.

– Da ne govorimo o građanima koji žive u iznajmljenim stanovima i koji imaju dodatne troškove plaćanja kirije i do 250 evra, koliko je potrebno izdvojiti za skroman stan u Beogradu – naveli su predstavnici potrošača. U Srbiji oko šezdeset odsto građana prima platu do visine prosečne zarade u Srbiji. Od ukupnih izdataka 40 odsto je za hranu, 23 odsto za plaćanje komunalija, dok između 12-13 odsto ode na druge usluge. Statistika kaže da za ostalu kupovinu –odeću, obuću, belu tehniku, nameštaj, knjige, popravku pokvarenih aparata i drugo – preostaje 24-25 odsto raspoloživih sredstava.

Jelica Antelj