Dojenje presudno za zdravlje bebe

Prvi podoj u prvom satu života bebe i isključivo dojenje u prvih šest meseci života može biti presudno za zdravlje i život novorođenčeta, podsećaju stručnjaci povodom Svetske nedelje dojenja koja počinje danas i trajaće narednih sedam dana.

Nažalost, mnoge naše majke prestaju da doje decu čim izađu iz porodilišta i naiđu na mnoge probleme koji im otežavaju prirodno hranjenje bebe.

U toku prva četiri meseca života bebe čak 23 odsto žena u Srbiji odustaje od dojenja, 15 odsto porodilja ne doji decu duže od šest meseci, a 39 odsto njih prestaje da doji pre nego što im dete napuni devet meseci, podaci su Unicefa.

Ovaj podatak zabrinjava jer, kako kaže primarijus dr Đurđa Kisin, načelnik Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, čak 80 odsto žena može uspešno da doji decu, a preporučljivo je da se dete doji u toku prve, pa čak i do kraja druge godine života – iz emotivnih razloga.

Veoma mali procenat žena ne želi da doji decu, a većina njih od dojenja odustaje zbog nedovoljne informisanosti.

– U toku dojenja mnoge žene nailaze na teškoće kao što su mastitis, tačnije upala dojke, uvučene bradavice ili nedovoljan priliv mleka. Ipak, uz odgovarajuću zdravstvenu pomoć i podršku porodice ovi problemi mogu biti veoma brzo prevaziđeni. Jedan od razloga za rano odustajanje od dojenja je i taj što zdravstveni radnici ponekad ne pružaju dovoljno informacija dojiljama. Teško nam je i da se nosimo sa veoma jakom industrijom za proizvodnju adaptiranog mleka koje je jedno vreme čak potisnulo prirodan način hranjenja bebe – kaže dr Đurđa Kisin.

Majke često misle da nemaju dovoljno mleka i zbog toga prelaze na veštačku hranu, ali, kako kaže dr Kisin, kriza se može prevazići ukoliko se dete češće stavlja na dojku i tek nakon podoja mu se ponudi veštačka dohrana i to isključivo na kašičicu.

(/slika2)Bebama je mnogo lakše da jedu na flašicu nego da sisaju pa posle čestog dohranjivanja na flašicu same odbijaju dojku.

Takođe, među ženama je rasprostranjena zabluda da njihovo mleko može da bude nedovoljno kvalitetno pa im beba neće napredovati. Naša sagovornica naglašava da nema nekvalitetnog majčinog mleka, jer je ono uvek idealna hrana za dete.

– Iz dana u dan i u toku samog podoja mleko se menja po sastavu. Na početku dojenja je ređe, manje je masno i ima više šećera. Dešava se da bebe u prvih desetak minuta zadovolje glad i ne stignu da posisaju mleko koje se nalazi dublje u dojkama i masnije je po svom sastavu. Iz tog razloga može da se desi da dete ne napreduje dovoljno. Zato je izuzetno važno da podoj traje oko 20 minuta i da se majka potrudi da dete ostane budno u toku tog perioda – kaže dr Kisin.

Po njenim rečima, upravo je dojenje prva priprema mališana za buduću zdravu ishranu, a, osim toga, majčino mleko utiče na smanjenje stope umiranja i bolesti. Deca koje se hrane na prirodan način ređe pate od dijareje, crevnih infekcija, alergijskih bolesti, bronhitisa i astme. Zaštićena su od akutnih infekcija disajnih organa, od upale grla i srednjeg uha koje su jako bolne.

Jelena Popadić