Дојење пресудно за здравље бебе

Први подој у првом сату живота бебе и искључиво дојење у првих шест месеци живота може бити пресудно за здравље и живот новорођенчета, подсећају стручњаци поводом Светске недеље дојења која почиње данас и трајаће наредних седам дана.

Нажалост, многе наше мајке престају да доје децу чим изађу из породилишта и наиђу на многе проблеме који им отежавају природно храњење бебе.

У току прва четири месеца живота бебе чак 23 одсто жена у Србији одустаје од дојења, 15 одсто породиља не доји децу дуже од шест месеци, а 39 одсто њих престаје да доји пре него што им дете напуни девет месеци, подаци су Уницефа.

Овај податак забрињава јер, како каже примаријус др Ђурђа Кисин, начелник Центра за промоцију здравља Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, чак 80 одсто жена може успешно да доји децу, а препоручљиво је да се дете доји у току прве, па чак и до краја друге године живота – из емотивних разлога.

Веома мали проценат жена не жели да доји децу, а већина њих од дојења одустаје због недовољне информисаности.

– У току дојења многе жене наилазе на тешкоће као што су маститис, тачније упала дојке, увучене брадавице или недовољан прилив млека. Ипак, уз одговарајућу здравствену помоћ и подршку породице ови проблеми могу бити веома брзо превазиђени. Један од разлога за рано одустајање од дојења је и тај што здравствени радници понекад не пружају довољно информација дојиљама. Тешко нам је и да се носимо са веома јаком индустријом за производњу адаптираног млека које је једно време чак потиснуло природан начин храњења бебе – каже др Ђурђа Кисин.

Мајке често мисле да немају довољно млека и због тога прелазе на вештачку храну, али, како каже др Кисин, криза се може превазићи уколико се дете чешће ставља на дојку и тек након подоја му се понуди вештачка дохрана и то искључиво на кашичицу.

(/slika2)Бебама је много лакше да једу на флашицу него да сисају па после честог дохрањивања на флашицу саме одбијају дојку.

Такође, међу женама је распрострањена заблуда да њихово млеко може да буде недовољно квалитетно па им беба неће напредовати. Наша саговорница наглашава да нема неквалитетног мајчиног млека, јер је оно увек идеална храна за дете.

– Из дана у дан и у току самог подоја млеко се мења по саставу. На почетку дојења је ређе, мање је масно и има више шећера. Дешава се да бебе у првих десетак минута задовоље глад и не стигну да посисају млеко које се налази дубље у дојкама и масније је по свом саставу. Из тог разлога може да се деси да дете не напредује довољно. Зато је изузетно важно да подој траје око 20 минута и да се мајка потруди да дете остане будно у току тог периода – каже др Кисин.

По њеним речима, управо је дојење прва припрема малишана за будућу здраву исхрану, а, осим тога, мајчино млеко утиче на смањење стопе умирања и болести. Деца које се хране на природан начин ређе пате од дијареје, цревних инфекција, алергијских болести, бронхитиса и астме. Заштићена су од акутних инфекција дисајних органа, од упале грла и средњег уха које су јако болне.

Јелена Попадић