Dan kada su Srbi proterani iz Hrvatske

Republika Srpska Krajina, iako je bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija, napadnuta je pre tačno 14 godina, uz prećutnu saglasnost SAD i Nemačke, ali i NATO-a. Napad je počeo oko pet sati izjutra 4. avgusta 1995. godine artiljerijskom vatrom po Kninu, Baniji, Lici, Kordunu i severnoj Dalmaciji. Dan kasnije hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i šahovnica je istaknuta na kninsku tvrđavu. Sutradan stižu i hrvatski zvaničnici sa Franjom Tuđmanom, tadašnjim predsednikom Hrvatske, na čelu. Od početka ove akcije sa teritorije Hrvatske proterano je više od 200.000 Srba. Ubrzo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo napustilo teritoriju zahvaćenu ofanzivom. Kolone izbeglica krenule su ka Srbiji.

Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbeglih i drugih udruženja iz Hrvatske, podsetio je da je u akciji „Oluja” poginulo i nestalo 1.992 lica, od kojih su 1.192 civili stariji od 60 godina.

– Oni su ostali u Hrvatskoj na poziv Franja Tuđmana uz obećanje da im se ništa neće dogoditi. A ubijeni su. Žrtve ove akcije su i 534 žene, od kojih su dve trećine, takođe, bile starije od 60 godina. U ukupnom broju ubijenih je i 19 dece – navodi Milojko Budimir podatke iz evidencije centra „Veritas”.

Na spisku nestalih danas stoje imena još 1.109 lica od kojih su 756 civili, među kojima 364 žene. Budimir, takođe, za naš list objašnjava da Hrvatska izbegava da vrši eshumaciju, „jer bi pred Haškim tribunalom, gde se sudi generalima, to bio jasan dokaz da su počinili zločine”.

On navodi i činjenicu da se u Zavodu za sudsku medicinu u Zagrebu nalazi i 250 posmrtnih ostataka koji još čekaju identifikaciju.

Za zločine počinjene tokom operacije „Oluja”, haški Tribunal je podigao optužnicu protiv Anta Gotovine, penzionisanog hrvatskog generala i komandanta ove operacije, kao i protiv generala Ivana Čemraka i Mladena Markača. Oni se terete po ličnoj komandnoj odgovornosti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja tokom, ali i nakon „Oluje”. U znak sećanja na žrtve „Oluje” danas će u crkvi Svetog Marka u Beogradu u 11 časova biti održan parastos.

V. M. D.

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Tadić razgovarao sa delegacijom Udruženja porodica nestalih

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da su povratak izbeglih, problemi u vezi sa vraćanjem imovine Srba u Hrvatskoj, kao i proces ekshumacije i identifikacije žrtava pitanja koja se moraju rešavati u okviru poboljšanja sveukupnih odnosa Srbije i Hrvatske.

Kako je saopštila informativna služba predsednika Srbije, Tadić je danas, povodom obeležavanja četrnaeste godišnjice akcije „Oluja”, razgovarao s delegacijom Udruženja porodica nestalih i poginulih u Hrvatskoj, koju je predvodio predsednik udruženja Čedomir Marić.

Ta delegacija je upoznala Tadića sa problemima sa kojima se suočavaju i izrazila nezadovoljstvo što proces ekshumacije i identifikacije žrtava stradalih tokom rata u Hrvatskoj teče sporo.

Beta