U iščekivanju zaposlenja

Prema podacima Nacionalne službe o formalnoj nezaposlenosti iz juna broj prijavljenih na evidenciji je 763.062 lica, s tim da se u odnosu na prošli mesec broj evidentiranih smanjio za 4.500. Ovo je prvi pozitivan pokazatelj od oktobra meseca prošle godine, kada je NSZ imala konstantan priliv broja nezaposlenih na evidenciju (u proseku oko 8.500 lica u proteklih sedam meseci).

Međutim, iako ovi podaci ohrabruju, prema rečima Vladimira Ilića, direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, objektivno se ne radi ni o kakvom preokretu na tržištu rada, već jednostavno je reč o zaustavljanju negativnog trenda, na koji između ostalog ima uticaja i sezonsko kretanje radne snage.

Prosečna starost onih koji traže posao i na evidenciji su NSZ je 39 godina, a prosečna dužina čekanja na posao iznosi 3,62 godine. Muškarci čekaju na posao u proseku tri, a žene – 4,1 godinu. Oko 150 hiljada nezaposlenih na evidenciji NSZ je bez i jednog jedinog dana radnog iskustva.

U Srbiji i dalje najteže do posla dolaze mlađi ljudi, što potkrepljuje podatak da ih je sada na evidenciji NSZ ukupno 100.247 starosti od 25 do 29 godina.

Prema Ilićevim rečima još se dugo čeka na posao, a gledano po gradovima i opštinama, najmanje nezaposlenih je u Požarevcu (5.375), Užicu (6.688), Valjevu (7.386), Smederevu (7.900) i Subotici (10.394).

Iako se po broju stanovnika Beograd u ovom slučaju ne može upoređivati sa drugim sredinama u Srbiji, glavni grad ima 100 hiljada nezaposlenih i najnižu stopu zaposlenosti. Slede Niš (35.950), Kragujevac (24.978), Leskovac (22.000), Novi Pazar (20.908) i Kruševac (16.897) evidentiranih kod NSZ, što prema potvrđuje izreku „što južnije, to tužnije”.

Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi niz aktivnih mera da bi smanjila nezaposlenost i da je to tako svedoči podatak da je iz budžeta Republike Srbije izdvojeno 3,5 milijardi dinara u te svrhe.

Ilić dodaje i podatak da je u Vojvodini prvi put za ove namene izdvojila oko 1,5 milijardi, što znači da je na nivou Republike za realizaciju aktivnih mera za zapošljavanje na raspolaganju pet milijardi dinara.

Uz sve ovo i veliki broj lokalnih samouprava je i u prethodnim godinama izdvajao određena sredstva, posebno za subvencije, koja su u toku ove godine u manjem obimu zbog krize.