У ишчекивању запослења

Према подацима Националне службе о формалној незапослености из јуна број пријављених на евиденцији је 763.062 лица, с тим да се у односу на прошли месец број евидентираних смањио за 4.500. Ово је први позитиван показатељ од октобра месеца прошле године, када је НСЗ имала константан прилив броја незапослених на евиденцију (у просеку око 8.500 лица у протеклих седам месеци).

Међутим, иако ови подаци охрабрују, према речима Владимира Илића, директора Националне службе за запошљавање, објективно се не ради ни о каквом преокрету на тржишту рада, већ једноставно је реч о заустављању негативног тренда, на који између осталог има утицаја и сезонско кретање радне снаге.

Просечна старост оних који траже посао и на евиденцији су НСЗ је 39 година, а просечна дужина чекања на посао износи 3,62 године. Мушкарци чекају на посао у просеку три, а жене – 4,1 годину. Око 150 хиљада незапослених на евиденцији НСЗ је без и једног јединог дана радног искуства.

У Србији и даље најтеже до посла долазе млађи људи, што поткрепљује податак да их је сада на евиденцији НСЗ укупно 100.247 старости од 25 до 29 година.

Према Илићевим речима још се дуго чека на посао, а гледано по градовима и општинама, најмање незапослених је у Пожаревцу (5.375), Ужицу (6.688), Ваљеву (7.386), Смедереву (7.900) и Суботици (10.394).

Иако се по броју становника Београд у овом случају не може упоређивати са другим срединама у Србији, главни град има 100 хиљада незапослених и најнижу стопу запослености. Следе Ниш (35.950), Крагујевац (24.978), Лесковац (22.000), Нови Пазар (20.908) и Крушевац (16.897) евидентираних код НСЗ, што према потврђује изреку „што јужније, то тужније”.

Национална служба за запошљавање спроводи низ активних мера да би смањила незапосленост и да је то тако сведочи податак да је из буџета Републике Србије издвојено 3,5 милијарди динара у те сврхе.

Илић додаје и податак да је у Војводини први пут за ове намене издвојила око 1,5 милијарди, што значи да је на нивоу Републике за реализацију активних мера за запошљавање на располагању пет милијарди динара.

Уз све ово и велики број локалних самоуправа је и у претходним годинама издвајао одређена средства, посебно за субвенције, која су у току ове године у мањем обиму због кризе.