Kad nema dogovora, dobar je i kompromis pola-pola

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 5. avgusta – „Setite se kako je Jugoslavija sklapala Osimski sporazum. Ništa nije procurilo u javnost sve dok nije bio usklađen do poslednje tačke, a onda je predstavljen kao uspešan kompromis obe strane”, podseća domaću javnost diplomata Peter Toš povodom sve veće nervoze ovdašnje sedme sile što nikako da pronikne u srž dogovora Pahor–Kosor, utanačenog prošlog petka između slovenačkog premijera i predsednice vlade Hrvatske u hrvatskom dvorcu Trakošćani. Toš, na tragu ideje koju je pre desetak dana prvi lansirao mariborski „Večer”, kao idealno rešenje za demarkaciju u Piranskom zalivu nudi – kondominijum. Dakle, zajedničko upravljanje Piranskim zalivom odnosno Savudrijskom valom, kako isti zaliv krsti Hrvatska.

Tako se u Sloveniji kondominijum nametnuo kao najoptimalnije rešenje za razgraničenje sa Hrvatskom u Jadranskom moru. Toš, aktuelni predsednik kluba nekadašnjih diplomata i bivši šef mešovite slovenačko-hrvatske komisije za uređenje pograničnih pitanja, podseća i da su svi važni državni sporazumi po pravilu postignuti tihom diplomatijom. Nezadovoljnici su se već javili u liku Zmaga Jelinčiča, predsednika desničarske stranke SNS, koji je posle susreta Pahor–Kosor javno prozvao „slovenačke izdajnike, kojih u Sloveniji o važnim pitanjima nikada nije falilo”.

Ljubljanska štampa, poput hrvatske, nagađa da li je tzv. trakošćanski okvirni sporazum utabao put kondominijumu u Piranskom zalivu. Ni Borut Pahor ni Jadranka Kosor na to ne pružaju odgovor već naglašavaju da su jedno drugom u Trakošćanima obećali da neće otkriti na čemu grade optimizam da će dve države pogranični spor skinuti sa dnevnog reda još ove godine. Kosorova je preksinoć najavila da će razgovori koje je u petak vodila sa Pahorom, a koje bi krajem ovog meseca trebalo da nastave ministri spoljnih poslova Samuel Žbogar i Gordan Jandroković, „u dogledno vreme” dovesti do povlačenja slovenačke blokade hrvatskih pristupnih pregovora sa EU. Kosorova je najavila i da očekuje da će posle deblokade Hrvatska otvoriti i zatvoriti devet pristupnih poglavlja kako bi ubrzala ulazak u Uniju, usklađeno sa irskim referendumom i željom Islanda da se pridruži EU.

Ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt, koga slovenački mediji nazivaju „najboljim prijateljem Hrvatske” otkako su otkrili da ima vilu na hrvatskom ostrvu Korčula, demantovao je pisanje zagrebačke štampe da je sa mesta šefa diplomatije države predsedavajuće EU odredio rok Sloveniji da do decembra mora da deblokira hrvatske pregovore sa Unijom. Eksperti za pitanje demarkacije tvrde da kondominijum ne bi ugrozio polazišta Slovenije odnosno Hrvatske o pitanju razgraničenja na kopnu i moru; Sloveniji bi omogućio pristup do otvorenih voda Jadrana i širenje zone za ribolov, dok Hrvatskoj ne bi suzio njen teritorijalni prostor i ne bi ograničio dodir njenog teritorijalnog mora sa italijanskim teritorijalnim morem. Ljubljanski elektronski mediji prenose komentare iz susedne države da je Kosorova prihvatanjem uloge premijerke ujedno prihvatila ulogu žrtvenog jarca koji će pristati na slovenačke uslove i povući osporene hrvatske dokumente iz pristupnih pregovora sa EU za koje službena Ljubljana tvrdi da prejudiciraju graničnu crtu između država. Od Kosorove se očekuje da u cilju evrointegracija učini ono što njen prethodnik Ivo Sanader posle dosta jakih reči nije mogao (povlačenje dokumenata).

Vasilka Sancin, stručnjak za međunarodno pravo sa Pravnog fakulteta u Ljubljani, kaže da je odlično što se državni vrh „zavio u muk” jer se „građanima i jedne i druge države pogranični spor popeo na vrh glave, to nije kost za glodanje u javnosti, pa je sazrelo vreme da se u miru (i tišini) pronađe optimalno rešenje”. Svi se slažu da je proces dogovaranja između Ljubljane i Zagreba bez mešanja treće strane ubrzao Josip Zagajski, vukovarski veteran, koji je naoružan sa pet kašikara pre mesec dana krenuo vozom put Ljubljane u nameri da se obračuna sa slovenačkim premijerom.