Kad organizam „ne toleriše” gluten

Organizam obolelih od celijakije „ne toleriše” prisustvo glutena, belančevine koja se nalazi u gotovo svim namirnicama – žitaricama, stabilizatorima, emulgatorima, aromama, začinima, u ishrani.

Neki stručnjaci tvrde da i dodir sa ovom supstancom kod obolelih može da izazove i dodatne komplikacije. Svest o ovoj bolesti u našem društvu je na zanemarljivom nivou, ali broj obolelih svakako nije.

U poslednje vreme registrovanih slučajeva je sve više, ali samo usled uspešnijeg prepoznavanja simptoma.

Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji ima blizu 30.000 ljudi koji pate od celijakije, a iskustvo pokazuje da na jednog dijagnosticiranog pacijenta dolazi još sedam kod kojih bolest nije prepoznata.

Pored toga što su namirnice na koje je njihova ishrana svedena skupe i jednolične, veliki problemi su  nastajali i zbog Pravilnika o proizvodnji dijetetskih namirnica, koji datira još iz sedamdesetih godina prošlog veka.

Mnogi proizvođači ispunjavaju standarde koje propisuje, ali to ne garantuje da je hrana bezbedna za zdravlje ljudi koji su oboleli od najtežih oblika celijakije. Novi pravilnik, usklađen sa standardima EU doprineće poboljšanju kvaliteta proizvoda a znak „precrtane pšenice” trebalo bi da dodeljuje Udruženje Srbije za celijakiju.

Namirnice bez glutena u Srbiji su i duplo skuplje nego u zemljama u okruženju. Takva situacija nastala je, kako kažu u Udruženju, delom i zbog visokih državnih nameta, carinskih dažbina od oko 30 odsto i PDV-a od 18 odsto.

Pacijenti, odlukom Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, na recept dobijaju pet kilograma bezglutenskog brašna mesečno, međutim, u apotekama ga nije uvek lako naći.

– Svu hranu nabavljamo iz Slovenije. Ovde se može naći samo nekoliko vrsta keksa, po ceni od 1.000 dinara za 150 grama. Količina brašna koje dobijamo nije dovoljna ni za hleb, a o kolačima nema ni govora. Kilogram ove namirnice kod nas košta oko osam evra – kaže Slavica Nikolić, čiji suprug i njihovo dvoje dece pate od celijakije.

Gluten je važan sastojak i u proizvodnji lekova, međutim, događa se da farmaceutske kuće ne daju preciznu deklaraciju po tom pitanju.O proizvodnji medikamenata bez glutena sa domaćim proizvođačima tek se pregovara, a inicijativu su preuzeli sami pacijenti.

Nije lak ni boravak u vrtićima za obolelu decu. Zaduženi za ishranu mališana u obdaništima ne znaju šta i kako da im pripremaju, pa roditelji svakodnevno moraju da im pakuju hranu, ali time ne uspevaju da odagnaju strah da će oni u društvu vršnjaka ipak posegnuti za tuđim zalogajem. Zbog toga se ovoj deci tokom ručka uskraćuje boravak u trpezariji.

I. Ješić