Albanac se predomislio za kumstvo sa Srbinom

Kuršumlija – Iako je bilo najavljeno da će porodice Simić i Išljami na Administrativnoj liniji obaviti obred kumovanja i prirediti zajedničko slavlje, do toga juče nije došlo. Dževad Išljami, otac desetogodišnje devojčice Ajše, koja je zalutala i skoro sedam kilometara zašla u Kopnenu zonu bezbednosti prema Kuršumliji, i koju je šumar Dragoljub Simić pronašao kasno noću između 22. i 23. juna i vratio roditeljima u podujevskom selu Slatina, rekao je da će do toga ipak jednom da dođe. Sada, međutim, nije vreme za takva slavlja. Šumar Simić je za „Politiku” izjavio da razume bojazan komšija Albanaca da se „ne desi nešto nepredviđeno” zbog čega bi oni imali neprijatne posledice. Pogotovo što kumovanje, kao vid starog običaja časti oba naroda, u ovim prilikama ne bi naišlo na razumevanje kod aktuelnih kosmetskih vlasti.

Umesto tog obreda, otac devojčice i šumar Simić sreli su se juče na Administrativnoj liniji između topličkog sela Trmke i podujevskog Slatina, na mestu Ukin do, gde je u dubokoj noći, po kiši i magli, Dragoljub predao devojčicu ocu Dževadu. Oni su još jednom ispričali kako se sve dogodilo i kako su slučajnost i plemenitost srpskog šumara spasli albansku devojčicu.

Ajša je sa bratom čuvala stoku u šumi iznad sela. Pošto je nailazila na pečurke počela je da ih skuplja. Tako se zanela i prešla na drugu stranu brda. Sin se vratio kući predveče i plačući rekao da je izgubio sestru. Onda su svi krenuli da je traže, ali uzalud. Tek kasno noću komšija Fazlija Uka saopštio im je da je malu Ajšu našao šumar Simić iz susednog sela Trmke. I onda su traktorom oko pola noći otišli na ugovoreno mesto i preuzeli je, ispričao je Ajšin otac Dževad.

– Bog je jedan a Dragoljub drugi. Da on nije naišao, ko zna šta bi bilo. Moju Ajšu bi pojeli vuci, ili da je naišao neko drugi koji ne zna albanski kao Dragoljub, ona bi precrkla od straha. Mi ćemo uvek da budemo prijatelji, ali od toga ne mora da se pravi neka velika predstava – kaže Dževad, očigledno pod pritiskom koji na ovu porodicu vrši aktuelna vlast na Kosmetu.

Dragoljub Simić se, inače, te noći sa sinom Milanom (14) vraćao iz posete majci Radi (75), koja sama živi u selu Trmki, kad je na putu u dolini Žegrovske reke naišao na uplašenu devojčicu. Pošto zna albanski jezik, jer je odrastao sa Albancima iz susednog sela Slatine, čuvajući stoku po livadama i šumama koje sada deli Administrativna linija, on je razumeo devojčicu. Stavio ju je u svoj džip i vratio se nazad u selo. Odatle je telefonom pozvao Fazliju Uku, svog prijatelja iz detinjstva, i rekao mu da je našao devojčicu koja je zalutala. On je odmah obavestio Ajšinog oca, pa je tako došlo do srećnog kraja.

Izrazi sreće i zahvalnosti bili su praćeni, kažu, i suzama radosnicama. Tako se došlo do ponude za kumovanje, kao posebnog vida zahvalnosti. Ali, taj lep čin humanosti šumara Simića, koji je on nameravao da obeleži zajedničkim veseljem na onim istim livadama iz detinjstva, pao je, izgleda, u vreme kad nekima to ne odgovara. A on kaže da je uradio ono što bi svaki čovek i Srbin uradio. Pogotovo za, do juče, prve komšije.