Pet vekova manastira Krušedol

Novi Sad – Među duhovnim biserima Fruške gore, kako su hroničari odavno ukazali, manastir Krušedol po svemu je poseban. Zato je i obeležavanje punih pet vekova od kada je u pitoresknoj udolini presečenoj vodotokom postavljen kamen-temeljac drevnog hrama jedinstven ne samo duhovni, već i društveni i civilizacijski događaj.

Sadašnji iguman manastira otac Sava dok govori za „Politiku“, prebirući po bogatoj i burnoj, ali neretko i tragičnoj prošlosti manastira, s optimizmom razmišlja o njegovoj budućnosti.

„Biće bolje, ako Bog da. Manastir nije običan spomenik, sam sebi dovoljan. Manastir je zbog ljudi, on je njihova i vera i nada. Za ovaj naš veliki jubilej mnogi dobronamernici su već učinili veliki napor da posle praznovanja ovde budu bolje dočekani svi oni koji stižu čiste duše i dobre volje. Izgrađena je gostoprimnica u kojoj je 40 ležaja, puno će značiti i novi sanitarni blok, a za motorizovane posetioce ubuduće će biti na raspolaganju pristojan prilaz manastiru i parking. Do sada je iz pokrajinskog i republičkog budžeta uloženo više od 50 miliona dinara. Biće i novih poduhvata“, najavljuje otac Sava.

Osnivanje i istorija Krušedola nisu obavijeni nepoznanicom i legendama kao što je slučaj sa većinom drugih fruškogorskih manastira. Porodica srpskih despota Brankovića, koja je nakon turskih osvajanja prostora do Save i Dunava živela u Ugarskoj, osnovala je manastir Krušedol kao svoju zadužbinu, a uz manastir i crkvu grobne namene. Kao vreme gradnje označava se period od 1509. do 1516. godine.

Kako su zabeležili hroničari, ktitor manastira bio je vladika Maksim Branković (pre zamonašenja despot Đorđe), uz pomoć majke Angeline i vlaškog vojvode Jovana Njagoja.

Zabeleženo je, na primer, da je tokom druge polovine 17. veka u Krušedolu „obitavalo 90 kaluđera i 12 staraca“. Za vreme Velike seobe pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem, oni sa manastirskim dragocenostima, među kojima su bile i mošti svetih Brankovića, osnivača manastira, prelaze u Sentandreju, gde ostaju sve do 1697. godine kada se sa relikvijama vraćaju u Krušedol. Posle poraza kod Petrovaradina 1716. godine, Turci su u odstupanju opljačkali i zapalili manastir, a tom prilikom izgorele su i mošti svetih Brankovića (deo njihovih ostataka danas se čuva u manastirskoj riznici).

Iako je početkom 18. veka manastir prilično razoren, on je tokom više decenija do kraja tog veka i obnovljen. Za vreme Drugog svetskog rata bogatu manastirsku riznicu, bogatiju od riznica svih drugih fruškogorskih manastira zajedno, čiji su eksponati bili spakovani u 20 velikih sanduka, opljačkale su ustaše. Deo tog duhovnog, istorijskog i materijalnog blaga država je uspela da povrati nakon rata.

Ipak, posle svake tragedije Krušedol je uspevao da se oporavi i do današnjih dana bude, istina, nemi, ali pouzdani svedok zbivanja na ovim prostorima tokom čitave druge polovine milenijuma za nama. Štaviše, Krušedol danas predstavlja pravu riznicu srpskog slikarstva u Vojvodini, a njegov ikonostas je od neprocenjive vrednosti.

Za Srbe preko Save i Dunava manastir Krušedol je vekovima bio kulturni, politički i verski centar. Na svojevrstan način to potvrđuje i činjenica što je manastirska crkva sada mauzolej mnogih znamenitih Srba iz davne prošlosti. Pored ostalih, tu su mošti dva patrijarha – Arsenija Trećeg Čarnojevića i Arsenija Četvrtog Jovanovića, vođa seoba Srba, više mitropolita i vojvoda, kneginje Ljubice, žene kneza Miloša Obrenovića, kralja Milana Obrenovića...

Inače, svečanosti koje se povodom jubileja manastira održavaju 11. i 12. avgusta organizuje eparhija sremska SPC, a pokrovitelj je Izvršno veće Vojvodine.

Slavoljub Živković

-----------------------------------------------------------

Riznica sa rigoroznim merama bezbednosti

Po mnogima, najzanimljiviji deo obnove Krušedola, u čast jubileja manastira, predstavlja izgradnja manastirske riznice za čiji se početak pripreme završavaju upravo ovih dana, a na koju se čeka već sedam decenija. Manastir je bez riznice bezmalo sedam decenija, a vredne relikvije odavde su preseljene u muzej SPC u Beogradu, crkve u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima... Na izgradnji riznice zajednički su angažovani Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika, Muzej Vojvodine, Galerija Matice srpske..., a sastojaće se iz dva odvojena dela. U jednom će se nalaziti sav pokretni materijal u vezi s Krušedolom, a u drugom predmeti koji su pripadali kralju Milanu, kneginji Ljubici i drugim znamenitim ličnostima koje počivaju u Krušedolu. Pošto se radi o izuzetno vrednim eksponatima predviđen je i veoma rigorozan sistem bezbednosti koji će riznicu maksimalno štititi.